Prvi tekst je iz "Patriot magazina" (koji bi svi vi trebalo da citate). Molio bih da obratite paznju na raskrinkavanje kroulijanske Telme (& Luiz) koja jeovde data:
**********************************************************
СЕКТЕ У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ
ВУКОВИ У ЈАГЊЕЋОЈ КОЖИ
Стране силе контролишу нас политички, војно, економски, а ако још почну контролисати начин нашег разбишљања, онда смо потпуно порежени
На просторима Републике Српске, као и уопште на просторима бивше Југославије, последњих десетак година структура друштва потпуно се изменила. Између осталог, овдје дјелује мноштво разних организација, удружења грађана и центара окупљања, тако да скоро нико није изузет чланства у неком од њих. Све то не би било забрињавајуће када се под кринком удружења грађана често не би криле и неке мање безазлене организације. Реч је, дакако, о сектама.
Шеф Бироа за информације и односе са јавношћу МУП – а Републике Српске, Зоран Глушац, рекао је за Патриот да “нема званичне статистике о постојању и броју секти у РС”. Разлози за бригу ипак постоје, што нам потврђују и речи оца Драгана из цркве Свете Тројицие у Бањалуци: “Чињеница је да су ови крајеви у последњих десетак година постали база за активност различитих секти, а у РС не постоји ниједан званичан сегмент власти који се озбиљно бави овим проблемом”.
Према његовим ријечима, свакодневно долазе неки нови “учитељи, нови гуруи” из разноразних далекоисточних или западних земаља.
ПРОЦВАТ СЕКТИ
“Простор бивше Југославије преплављене је сектама. Скривени под плаштом вјерских права и слобода дошли су нам многи незвани гости, који раде и проповедају шта хоће”, каже он.
“Демократски” Запад тјера нас да све то толеришемо, док, с друге стране, у својој кући и нису толико либерални. Познато је да у високоразвијеним државама постоје парламентарне комисије које прате рад вјерских заједница. Тако је, на пример, у Немачкој забрањен рад сајентолога, а Велика Британија и Грчка забраниле су рад “Јеховиних сведока”.
ИЗ ДОБА АПОСТОЛА
Сам појам “секта” потиче из једног мртвог језика – ланитнског. Латински глагол “secare” значи сјећи, одсијецати, а ријеч “sequi” – слиједити или пратити некога (Обично се прате начела једног лидера који је глава организације). Овим појмом означава се нека религиозна група која се отцијепила од владајуће цркве. Припадници оваквих удружења иду неким, само њима знаним, путевима, мислећи да слиједе трагове истине, коју им зацртавају вође.
Секте су постојале још у доба Апостола. Тада се извјесни Симон Маг представљао за Бога лично. У Русији се 1649. године појавила секта клисти. Сами су себе звали “Божији људи”. Вјеровали су да је Бог Отац сишао с неба и постао човек у особи њиховог вође. Исто то су вјеровали припадници секте скопци. Различите од њих нису ни многе секте у Енглеској, Бразилу, Индији... Једна секта у Енглеској, која је настала 1804, очекивала је да им оснивач секте Јована Сауткод роди новог Христа.
САТАНИЗАМ И ТЕРОРИЗАМ
У Бразилу је 1874. године Јакобина Маурер основала секту “Изабраних”, а њу лично сматрали су за Христа. Главни проповједник секте “Харе Кришна”, Шрила Прабупада, тврди да је Христ исто што и хиндуистичко божанство Кришна. И Јуриј Кривоногов се, изгледа, 1993. године, дигао на криву ногу када је себе прозвао за Христа Бога, а своју жену Марину за Богородицу. “Јеховини сведоци” поричу постојање Свете Тројице, а нити једна секта нема причешћа тијелом Христовим.
Бројне су оне секте које уче директном гријешењу. Секта николаити још је у апостолско доба тврдила да се човјек спашава разблудним животом и сексуалним иживљавањем. У оваквом размишљању предњачи сатанистичка организација ОТО. Сатанисти се придржавају основног закона Телме, који је успоставио највећи сатанист 20. вјека Алистер Кроули. Главни закон у њиховој Књизи закона гласи: “Чини како ти је воља и нека ти то буде једини закон!” Књига наређује слједбеницима обожавања сатане “Ватром и Крвљу, Мачевима и Копљима”, и учи их да приносе жртве: “Даруј стоку, малу и велику; онда дијете”. Одбацују сажаљење и припремају се за убијање и мучење слабијих од себе: “Ишчупај мајку из свог срца и пљуни у лице свога оца. Нека твоја нога згази стомак твоје жене и нека беба на њеним грудима постане плијен паса и лешинара”. Много је секти које, између осталог, пропагирају самоубиство. Таква је и секта “Храм народа” из САД, чији је велики број припадника (преко 900 одраслих и деце) 1979. извршио колективно самоубиство. То је исто учинила секта “Бијело братство” 1993. године, након јуриша на православне храмове у Кијеву. Годину дана након овог догађаја исто су урадили и припадници “Реда соларног храма” у Канади и Швајцарској. Још увијек нам је свјеже сјећање на 1995. годину, када је у Јапану сатанистичка секта “АУМ Шинрикјо” потровала помоћу гаса многе путнике у метроу.
НАЗАРЕНИ ПРОТИВ ПРАВОСЛАВЉА
Прва секта која је након Немањиног доба и тадашњих богумила напала Српску цркву били су назарени. То је протестантска секта. На нашим просторима појавила се 1865. године, у Сремским Карловцима. Послије Првог свјетског рата била је у наглом опадању, али у новије вријеме поново оживљава. Они, као и баптисти, не крсте дјецу и тврде да крштење не спашава. Одбијају војну службу и радије иду на робију него у војску, одбацују поштовање и религиозно употребљавање икона, а прихватају само Свето Писмо, које тумаче на свој начин.
Почетком 20. вијека непозвани су нам у госте дошли и адвентисти. Они вјерују да ће Христ ускоро доћи да суди свијету, па су чак прорицали и датум доласка. Погрешка у рачуну није их омела да и даље остану дослједни свом учењу. У народу су боље познати као “суботари”, будући да празнују старозавјетну јеврејску суботу умјесто хришћанске недеље. Први учитељ и покретач те вјере био је Вилијам Милер, један амерички фармер. Они одбацују Свету Тајну свештенства, Свету Литургију, причешће тијелом и крвљу Христовом и вјеру у свјесни загробни живот душе.
“ЈАРЦИ”
Широј јавности су можда најпознатији “Јеховини сведоци”. Скоро свако од нас барем је једном у руци имао, милом или силом, Кулу стражару. Главни пророк ове секте био је Чарлс Тазе Расел (1852 – 1916) из САД. Представљао се као “Божија уста”, као човјек који је све своје знање добио од Бога. Он се помало бавио и рачунањем, па је покушао прорећи поновни долазак Христа, што му, наравно, није успјело. Присталице овог “пророка” су на своме међународном састанку у Колумбусу 1931. године прозвали своју вјерску организацију “Јеховини сведоци”. Незванично себе називају “класа вјерног и мудрог слуге”, а остале хришћане називају “јарци” или “велика гомила”, којима проричу потпуно уништење. Отац Драган каже да је о њима понижавајуће говорити. “Јеховини сведоци нису себи ни име знали дати. Јеврејски тетраграм ЈХВХ никада се не преводи са Јехова него са Јахве”, објашњава отац Драган. Ова секта је у порицању православне Христове истиние отишла јако далеко, скоро као сатанисти. Они кажу да Христос није Бог и одбацују знак крста. Забрањују трансфузију крви, тако да им није страно и рођено дијете препустити смрти зарад својих увјерења.
На тлу бивше Југославије, укључујући наравно и Републику Српску, дјелује и секта пентикосталаца (тзв. “духовњаци”). Они вјерују да на својим молитвеним скуповима добијају посебну благодат Светог Духа, а тиме и дар да говоре стране језике и да чине чуда.
ИМОВИНА У ЗАЛОГ
Из Индије нам је, нажалост, стигла и секта Харе Кришна. Пут до наших простора водио ју је преко Америке, гдје је хиндуски гуру Шрила Прабупада 1965. године дошао да проповједа вјеру у Кришну. Кришна је, по њиховом учењу, инкарнација бога Вишнуа. Припадници ове секте вјерују да се човек послије смрти поновно рађа у виду или разних личности или разних животиња. То зависи од његове карме, тј. од начина како је живио у претходном животу. По ријечима оца Дргана, ово је “једна сатанистичка секта”.
Млади људи често, из незнања, хира или имиџа, долазе у ситуацију да прихвате ову секту. Насртљиви људи у наранџастој одјећи покушаће на разне начине да вас увуку у своје коло. А онда, збогом памети. Предајете им сву своју имовину на коришћење, заборављате родбину и пријатеље...
Отац Драган тврди да и на нашим просторима има сатаниста. “Они још нису еволуирали у тој мери да приносе људске жртве, али је чињеница да на нашим гробљима роваре одређене групе људи који покушавају да на сваки начин профанишу све оно што је хришћанско. На света мјеста – гробља они приносе некакве жртве (мртве голубове и кокошке нпр.). Ко није упућен, помислиће да гробља скрнаве хулигани, но ријеч је о сатанистички настројеним људима”, рекао је отац Драган.
Према његовим ријечима, већину ових тоталитарних и деструктивних секти финансирају обавјештајне службе страних земаља. “Стране силе контролишу нас политички, војно, економски, а ако још почну контролисати начин нашег размишљања, онда смо потпуно поражени. Човјек који живи у таквом друштву јесте роб, а то је сушта супротност онога што нуди православље”, закључио је он.
СЕКТЕ И НОВАЦ
Секте би се могле подијелити на вјерске секте и на тоталитарне и деструктивне вјерске секте. Иако су међусобно сличне, то их не спречава у међусобној нетрпељивости. Сви тврде да је управо њих Бог послао да припреме народ за други долазак Христов. (Ту су изузетак сатанисти који служе Луциферу). Правила секти су јако строга, а из заједнице се искључује свако ко се и најмање огријеши о прописе. (С друге стране, Христ чак ни Јуду није одбацио). Свака секта покушава да врбује људе који су финансијски добростојећи, како би помогли њиховој организацији.
Најопасније су сатанистичке секте. Сатанисти се не либе ни физичке ликвидације људи који не пристају да раде оно што они желе. Сатанизма је било током цијеле историје људског рода. Примјера ради, у 15. вјеку у Француској се судило једном окултисти јер је жртвовао ђаволу 200 дјечака да би му овај показао како се прави вјештачко злато.
Мирјана Миљановић
Nastavljamo da raskrinkavamo zlokobnu delatnost novog svetskog poretka. Kleopatra i Deda Miloje, a taj je bio najgori, nisu izbegli ostricu nase paznje:
_______________________________________________________________
Lazne mesije i proroci
Jehovini svedoci
Zivimo u teskim vremenima. svedoci smo citave poplave raznih sekti, laznih proroka, vidovnjaka i gatara. svi oni napadno nastupaju i truju dusu naseg narpda. Medju sektama
koje su vrlo aktivne na nasim prostorima istice se sekta poznata pod imenom
Jehovini svedoci.
Kao kod drugih, tako i kod ove sekte treba odmah istaci da je njen osnivac carls Tejz Rasel (Charles Taze Russel), proglasio sebe za "proroka" Bozjeg, a svoje ucenje "otkrivenim" od Boga. Ova sekta je od svog nastanka vise puta menjala svoje ime. U pocetku su njeni pripadnici
nosili ime raselovci, prema svom osnivacu Raselu,, zatim "Ozbiljni istrazivaci Biblije",
a od 1931 godine se nazivaju "Jehovini svedoci". Carls Rasel je rodjen 1852. godine u Pitsburgu, Pensilvanija, sAD.
Bavio se trgovinom, ali se ubrzo procuo kao tumac svetog pisma. Od mladosti su ga zanimala eshatoloska pitanja i problemi. Tumaceci ih, predstavljao je sebe kao "proroka", koji je otkrivenje dobio od Boga. njegove pristalice su ga postovale i nazivale ga "poslanikom" Bozjim. Rasel se bavio i pisanjem. njegovo najpoznatije delo nosi naziv "Biblijske studije". Godine 1879, Rasel je pokrenuo polumesecni casopis "Kula strazara kao vesnik prisustva Hristovog",koji je uredjivao do svoje smrti 1916. godine. njegov rad su produzili njegovi sledbenici, tako da su se Jehovini svedoci rasirili i propagirali svoje ucenje na svim kontinentima. To rade vrlo nametljivo i na javnim mestima i po privatnim stanovima.
Jehovini svedoci odbacuju hriscansku dogmu o svetoj Trojici, jer, kako oni kazu , o njoj se ne govori u svetom Pismu. Medjutim, vrlo lako mozemo osporiti tu njihovu tvrdnju, jer je poznato
da se ova dogma nagovestava u starom Zavetu, a otkriva potpuno u Novom, jer je stari Zavet
bio samo "sen dobara koja ce doci" (Jevr. 10,1). U ovo se moze uveriti svako ko poznaje tekst svetog Pisma.
Oni osporavaju i pravoslavno ucenje o Gospodu Isusu Hristu. Za spasitelja kazu da je sin Bozji, sin oca Jehove, ali nije Bog, vec Rec Bozja, Bozje prvo stvorenje. Ovo svoje ime je imao dok je ziveo kod svog nebeskog oca Jehove Boga, pre nego sto je postao covek. Kao covek je raspet i sahranjen. Nije vaskrsao telesno nego duhovno. Posto Gospod Isus Hristos po njima nije Bog,
to ni njegova mati Djeva Marija nije Bogorodica. Jehovisti su otisli jos dalje, tako da su osporili Bozanstvo i trecem licu svete Trojice-Duhu svetom, koga zovu Bozja sila.
Oni osporavaju i odbacuju i hriscanske simvole, praznike i obicaje, jer su oni, po njima, mnogobozackog porekla. Da bi "opravdali" ovo svoje shvatanje, pozivaju se na razne enciklopedije, a ne na dokaze iz svetog Pisma ili Istorije Crkve.
svete tajne nazivaju obredima i priznaju samo obred krstenja i Gospodnju veceru (pricesce).
Po njima "krstenje nije radi oprastanja greha, nego je ono samo spoljasnji znak ponistenja greha". Na Gospodnjoj veceri (pricescu) po njima hleb i vino se ne pretvaraju u pravo telo i krv Hristovu. Za razliku od adventista (subotara) ne dele jela na "cista" i "necista", ali zabranjuju upotrebu krvi. Cak su i protiv transfuzije. Tako je jedan mladic u Negotinskoj krajini umro,
jer njegov otac nije dozvolio da mu lekari daju transfuziju. O ovom dogadjaju je pisala nasa dnevna stampa.
Ipak, glavna tacka njihovog ucenja jeste hilijazam, odnosno vera u skori dolazak Hristovog zemaljskog hiljadugodisnjeg carstva. Po njima vecni zivot na nebu "rezervisan" je samo za
144.000 pravednika koji su odabrani. Dok adventisti govore da ce drugi dolazak Hristov biti vidljiv, jehovisti, po tvrdnji njihovog osnivaca Rasela, uce da ce biti nevidljiv. On je "proracunao" da je Hristos nevidljivo dosao na zemlju 1914. godine. Tada je osnovao svoje hiljadugodisnje carstvo kojim nevidljivo vlada s neba preko odabranih, izabranih "knezova".
Po Raselu zivot u ovom carstvu na zemlji "bice pravi Raj, bez ikakvih materijalnih i
socijalnih nedostataka". Eto, o svemu govori Rasel, a iz svetog Pisma znamo da je sam Gospod Isus Hristos rekao da o vremenu njegovog drugog dolaska ne znaju ni njegovi andjeli.
Pokret Jehovinih svedoka je, kako kaze nas savremeni teolog dr Lazar Milin, "koncentrat svih starih hriscanskih jeresi prozetih duhom judejstva". (L. Milin, Naucno opravdanje religije 6, Beograd 1986,96). Jehovisti se sa judejstvom slazu u tome sto odbacuju hriscansku dogmu o
svetoj Trojici i sto poricu Bozanstvo Gospoda Isusa Hrista.
Medjutim, od judejstva se razlikuju u tome sto priznaju Isusa Nazarecanina za Mesiju,
sto odbacuju starozavetne praznike sa subotom i starozavetni obredni zakon,
i sto za razliku od Jevreja, slobodno spominju Jehovino ime.
Mi, pravoslavni hriscani, treba da se cuvamo i od jehovista i od svih ostalih sekti koje deluju na nasim prostorima, jer svi oni nude zatrovanu duhovnu hranu i pice.
Isto tako, stalno treba da imamo na umu da je jedino Pravoslavna Crkva jedini istinski cuvar spasonosne Hristove nauke.
Adventisti
Uz Jehovine svedoke, adventisti (subotari) su danas, takodje, vrlo aktivni na nasim prostorima. njihovo ime dolazi od latinske reci adventus, sto znaci dolazak. Oni kazu da ocekuju skori dolazak Hristov na zemlju, kad ce suditi i zivima i mrtvima po njihovim zaslugama i po tome se razlikuju od drugih hriscana koji, takodje, veruju u drugi dolazak Gospoda Isusa Hrista.
Doduse, u tome oni nisu izuzetak, jer je bilo i drugih, koji su se bavili propracunima kad ce Hristos doci. svi oni zaboravljaju na Hristove reci o njegovom drugom dolasku:
"O danu i casu niko ne zna, ni andjeli nebeski, do Otac moj sam" (Mt 24, 35). Kad su Ga apostoli posle Vaskrsenja pitali o ovome, On im je rekao:"Nije vase da znate vremena i leta koje
Otac zadrza u svojoj vlasti" (Dap 1,7). Medjutim, sektasi ne mare za ove Hristove reci, sto je jos jedna potvrda "ispravnosti" njihovog ucenja.
Osnivac adventizma bio je Vilijem Miler (njilliam Miller), koji je ziveo od 1782. do 1849. godine.
Po zanimanju je bio farmer, ali je puno citao. Proucavajuci Bibliju, on je na osnovu knjige proroka Danila "izracunao" da ce kraj sveta doci izmedju 21. marta 1843. i 21. marta 1844. godine. Mnogo ljudi je poverovalo u ovu njegovu tvrdnju, tako da su se pripremali za ovaj dogadjaj.
Medjutim, kad je vreme isteklo, mnogi su bili razocarani. Milerov prijatelj semjuel snou (samuel snonj) je "pronasao" gresku i oznacio 22. oktobar kao datum kraja sveta. Medjutim, njihove pristalice su i ovog puta bile razocarane. Baptisticka zajednica, kojoj je Miler pripadao, iskljucila ga je iz svog clanstva. Zbog toga je on osnovao novu, adventisticku zajednicu. Posle Milerove smrti, nastavljaci njegovog dela bili su Hajrem (Hiram), Edson, Xozef Bejts (Joseph Bates) i Elen Vajt (Ellen njhite).
Osnova novog adventistickog ucenja sastojala se u tome da je Hristos 1844. usao u nebesko svetiliste da sudi gresima zivih i mrtvih, da treba praznovati sedmi dan kao sabat (subota-dan odmora) i verovati da je Elen Vajt prava prorocica. Do 1855. godine sediste im je bilo u Betl Kriku, Micigen, a od 1860. godine zvanicno se zovu Adventisti sedmog dana. Na nasim
prostorima se pojavljuju pocetkom ovog veka. skupljaju se i mole u svojim "domovima molitve". Imaju i svoje bogoslovske skole, a od pre nekoliko godina i svoj Teoloski fakultet u Beogradu, na Banovom brdu.
Oni usvajaju Nikeo-carigradski simvol vere bez dodatka "Filiokve", ali ga tumace na svoj nacin. Glavni izvor vere su Biblija i dela "prorocice" Elen Vajt. Po njima Biblija se sama
po sebi tumaci, covek se spasava verom u iskupiteljsku Hristovu zrtvu.
Hristos je jedini posrednik, pa se zbog toga ne treba moliti ni Bogorodici ni svetiteljima.
Od svetih tajni priznaju samo obred krstenja i "veceru Gospodnju" (pricesce). Medjutim,
oni ne veruju da se hleb i vino pretvaraju u telo i krv Hristovu. Ne postuju ikone,
relikvije i krst. Uce da ce vaskrsenje mrtvih desiti u dve etape:
prvo ce vaskrsnuti pravednici, a zatim gresnici. Veruju u hiljadugodisnje
carstvo Hristovo-hilijazam.
Po njima, Hristos ce doci i vaskrsnuti pravednike, koji ce se sa njim vazneti na nebo,
gde ce ostati hiljadu godina. Za to vreme zemlja ce biti pusta, a satana svezan.
Posle hiljadu godina ce vaskrsnuti i gresnici, satana oslobodjen, pa ce ih varati. Dalje,
Hristos silazi sa pravednicima na zemlju i bori se protiv satane i gresnika. Posto ih pobedi, baca ih u ognjeno jezero. Znaci, oni ce biti unisteni, a ne baceni na vecne muke, kako uci Crkva. Kao sto smo rekli, adventisti praznuju subotu umesto nedelje, koju je, po njima, uveo papa,
koga nazivaju antihristom. Jela dele na cista i necista. Ne jedu svinjetinu i uzdzavaju se od alkohola i duvana. Za "veceru Gospodnju" (pricesce) upotrebljavaju slatko vino ili siru.
Pokret Hare Krisna
(Pokret za razvijanje "Krisnine svesti")
Kao mnoge druge istocnjacke sekte i pokreti, tako je i ovaj pokret iz Amerike dosao u Evropu
i na nase prostore. Osnivac ovog pokreta je svami Prahupada, koji je 1966. godine iz Indije dosao u Ameriku. U njujorku je poceo da se druzi sa hipicima i da im propoveda svoje ucenje. Govorio im je da treba da se odreknu svog dotadasnjeg nacina zivota, odnosno da se odreknu besciljnog lutanja, drogiranja, razvrata i orgijanja. Ucio ih je da treba da razvijaju svest o Krisni. (Krisna je jedno od avatara, odnosno ovaplocenja indijskog boga Visnua).
Prahupada je govorio da se to postize jednostavnim i neprestanim pevanjem
"Hari Krisna, Hari Krisna, Krisna, Krisna, Hari, Hari, Hari Rama, Hari Rama, Rama..." Clanovi ovog pokreta su vegetarijanci, veruju u karmu (delanje, cin, podvig) i reinkarnaciju (ponovo ovaplocenje). Kultovi su im idolopoklonicki. Nose indijska imena i odecu,
briju glave, iako mnogi od njih nisu Indijci (Indusi).
Kod nas svoje ucenje sire prodajom, pa cak i besplatnim deljenjem knjiga, organizovanjem predavanja i koncerata, sto sve rade vrlo organizovano i uporno. Da bi sto lakse pridobili nove clanove, govore da je Isus Hristos jedan od njihovih ucitelja.
Mi ne mozemo hrihvatiti ucenje ovog pokreta, a pogotovo da je Gospod Isus Hristos jedan od njihovih ucitelja. sto se tice njihovog ucenja o karmi i reinkarnaciji, moramo reci da je ono suprotno ucenju nase Crkve, jer je upereno protiv postovanja svetitelja.
Ako bi ovo ucenje bilo ispravno, kako bismo mogli postovati i proslavljati svetitelje, kad ne znamo u kom i kakvom obliku su se dosad pojavljivali i u kakvom ce se pojavljivati ubuduce. Oni sigurno ne bi sada bili onakvi kakvim ih zamisljamo i postujemo. Isto tako, ako bi ucenje o reinkarnaciji bilo ispravno, bilo bi nepotrebno nase secanje na nase umrle pretke, bile bi izlisne molitve za pokoj ( upokojiti, znaci sacuvati) njihovih dusa.
Ovo ucenje je upereno i protiv moralnog zakona i covekove odgovornosti za ucinjena dela. Zasto bi neko bio odgovoran za ono sto je u nekom drugom obliku ucinio? Moramo reci da je ucenje o reinkarnaciji vrlo apsurdno.
Nasa Crkva ne trazi od svojih clanova da budu vegetarijanci ali trazi umerenost u svemu,
pa i u jelu. Na prvi pogled pripadnici ovog pokreta mogu svojom mirnocom, propovedanjem uzdrzljivosti, teznjom za poznanjem Boga, istine, pravde, da obmanu i prevare one koji su lakoverni i ne poznaju dovoljno svoju veru. Zbog toga je potrebno da se takvi obrazuju u duhu
svoje pravoslavne vere, da dolaze u hramove na bogosluzenja i da zive onako kako
Gospod Isus Hristos, nas spasitelj, trazi od svojih sledbenika.
Satanisti
Medju mnogim sektama i pokretima koji deluju na nasim prostorima, sve vise se svojim delovanjem i pogubnim uticajem isticu satanisti. Za razliku od drugih, oni nisu zvanicno registrovani, pa se zato tajno okupljaju po privatnim stanovima svojih clanova, po grobljima i drugim mestima. I oni su u Evropu i na nase prostore dosli iz Amerike. U Americi imaju cak i svoju crkvu (!!!), koju je osnovao Anton Lavej u san Francisku 1966. godine. Pored njega satanisti postuju i Alistera Kroulija, koji je govorio za sebe da mu je ime 666, odnosno Antihrist.
satanisti vrse crne mise na kojima ritualno zrtvuju zivotinje. To cine i ovde kod nas, na svojim skupovima. Na ovim skupovima se takodje drogiraju, opijaju, orgijaju, a sve to uz velicanje Lucifera-satane. Tom prilikom ruze Hrista i govore da je satana veci i mocniji od njega.
O njima i njihovom delovanju kod nas, pisala je i dnevna stampa. Oni su u okolini Trstenika demolirali pravoslavne hramove i groblja, na kojima su cupali krstove i rusili i lomili spomenike. Stampa je, takodje, zabelezila i ubistva koja su pocinili pripadnici ove sekte.
Neki od njih su zatim izvsili i samoubistva.
satanisti i ovde kod nas, najvise pristalica imaju medju mladima. Zbog toga je potrebno da ih opominjemo na pogubno delovanje satanista i da ih uputimo na pravi put vere i pravi i jedini ispravni nacin zivota. Gospod Isus Hristos nas je preko svojih apostola upozorio da ce mo imati nevolja, ali nam je rekao da se ne plasimo ako u njega verujemo, jer je On sa nama
"u sve dane do svrsetka vijeka"(Mt 28,20).
Nas narod ima jednu divnu izreku, koja prosto izvire iz ovih spasiteljevih reci,
a ona glasi:Ako je Bog sa nama, ko ce protiv nas?
Transcedentalna Meditacija
Osnivac pokreta je Maharisi Mahares Jogi. TM je po njemu, tehnika koja pomaze razvoj fizickih i mentalnih sposobnosti. Polaznicima visih tecajeva obecavaju se natprirodni darovi (levitacija). TM ima svoje sledbenike po mnogim gradovima unutrasnjosti srbije. njihov metod rada sastoji se u propagiranju ideja putem predavanja i stampe, ali insistiraju na tome da nisu religiozni pokret vec skola usavrsavanja. Za mantranje i meditaciju, pored istocnjackih magijskih formula, koriste "Oce nas", i Isusovu molitvu.
Bahajska vera
Osnivac je persijanac Bahaulah. 1863. godine objavio je da je on poslednji ucitelj religijskog preporoda. Pre njega su bili: Avram, Mojsije, Buda, Zaratustra, Isus i Muhamed.
sekta u svetu broji, prema njihovoj statistici, oko 4 miliona clanova.
Glavni centar je u Haifi u Izraelu. Propovedaju ujedinjenje sveta i jednu svetsku religiju.
Tvrde da verska istina nije apsolutna. Glavni cllj zivljenja na zemlji je uspostavljanje svetske federacije. sekta radi na principu tajnosti, a nove clanove vrbuju preko svojih proverenih clanova. struktura i sedista za sada su nepoznati.
Ordo Templi Orijentis
Za ovu grupu zaduzeni su Vladimir i Maja Madic sa Novog Beograda. To je okultisticka i crnomagijska grupa zasnovana na ucenju engleskog sataniste Alistera Kroulija, cije je magijsko ime bilo "Velika zver 666". Uce da je jedini zakon za coveka da radi ono sto hoce.
Praktikuje najgnusnije oblike izopacene seksualne magije. Bave se prizivanjem demona.
Imaju razvijenu izdavacku delatnost i objavljuju luksuzna izdanja magijske literature,
naprocito Kroulijevih knjiga koje se mogu kupiti u svim beogradskim knjizarama.
I oni su tajna organizacija. Nastoje da zavrbuju mlade iz bogatih krugova i njima se sluze
za svoje gnusne obrede. Termine u svojim programima davala im je
TV Beograd i TV Politika.
Rozenkrojceri
(medjunarodna skola ruzinog krsta, sediste u Zemunu)
Nastali su u 17. veku kada je protestantski teolog Johan Valentin Andrea napisao delo "Alhemijska gozba Kristijana Rozenkrojca". Postoji vise frakcija ovog pokreta.
njihovo glavno ucenje je da covek postaje bog usvajanjem okultnog znanja, a tvrde da je
hriscanstvo-Crkva to znanje izopacila. Hvale se da su ucenici gnostika, manihejaca,
bogumila i slicnih jeretika. Propovedaju reinkarnaciju i uce da je ljudska telesnost
sama po sebi greh. Izdaju knjige i brosure. Glavni metod rada su predavanja i razgovori.
Postoje razradjeni rozenkrojcerski rituali. Privlacni su za intelektualnu i
poluintelektualnu publiku.
Sri Cinmoj centar
Ovaj istocnjacki pokret osnovao je Sri Cinmoj (rodjen 1931. u Indiji). Godine 1964. otisao je u sAD. On je guru (ucitelj) koji ima preko stotinu centara sirom sveta. Kao i kod svih hinduista, uci se da je covek po prirodi bozanstven i da kroz meditaciju on tu bozanstvenost otkriva. Pristalice Sri Cinmoja pored meditacije bave se slikanjem, poezijom, plesom i muzikom koju komponuje sam guru. Muzika je magijska, culna i privlacna. Sri Cinmoj saradjuje sa Ujedinjenim Nacijama (vodi meditaciju za ambasadore UN). Cilj im je da pridobiju mlade pod parolom sirenja mira i ljubavi u svetu. 1991. godine UN su organizovale trku za mir u saradnji sa Sri Cinmojem,
a ta trka prosla je i kroz srbiju, pa je u to ime bio pozvan na otvaranje te manifestacije i Patrijarh srbski Koji srecom nije otisao. Ocito to nije bila obicna sportska manifestacija vec je imala okultisticki predznak.
Biharska skola joge
Osnivac ovog pokreta je Svami Satjananda Sarasvati, koji je 1963. osnovao medjunarodnu skolu za jogu. njegovo ucenje je panteisticko i slicno ostalim indijskim ucenjima. Pokusao je da stvori sintezu svih joga tehnika. njegovi sledbenici se bave meditacijom i cilj im je da pridobiju sto vise mladih.
Oso Rajnes
Oso Rajnes je u Indiji napravio sintezu istocnjackih ucenja dodavsi hinduizmu i Zen-Budizam, ali i hriscansku gnostiku. Za srbiju mu je zastupnik izvesni slobodan Vekic ("svami Devananda").
Nju Ejdz
Pokret je nastao iz teozofije i osnovala ga je Alisa Bejli 1945. godine. Ujedinjuje magiju, okultizam, vesticarstvo, paganstvo nazovi-hrisscanska otkrivenja itd. Jako su popularni u svetu. samo u Nemackoj su imali 500 hiljada sledbenika 1988. godine. Cilj pokreta je stvaranje jedne svetske religije. sledbenici pokreta veruju u izvesnog okultistu koji se predstavlja kao Hrist Metreja, a zivi u Londonu. Metreja smatraju za konacnog mesiju i tvrde da ce se uskoro uspostaviti zemaljski raj. Uce da su sve religije jednake kao i to da je zavrsena epoha hriscanstva koja je bila u zodijackom znaku ribe.
Po njima otpocela je epoha vodolije koja ce doneti promenu svesti i svetski mir. U okviru
nju Ejxa deluje veliki broj pokreta, od ekoloskih do antiratnih, sto izgleda vrlo pozitivno. Imaju svoju muziku (rok grupa "Ejsid haus") a radi postizanja nekih mistickih stanja koriste opaku sinteticku drogu "ejsid".
Sai Babin pokret
Predstavnik za srbiju je Vesna Krmpotic, knjizevnik. sai Baba je 60-godisnji induski guru s velikim magijskim mocima kojima privlaci svoje sledbenike. Za sebe tvrdi da je ovaploceni
bog i da ce se sve religije uskoro ujediniti, jer je on mesija svih religija. sai Babini
sledbenici nameravaju da hram univerzalne religije u srbiji podignu na uscu save u Dunav. Imaju veliku medijsku propagandu narocito u popularnoj stampi (TV Reviji). smatraju da je Beograd jedno od sredista svetskog ujedinjenja i namere su im stoga veoma ozbiljne.
simbol im je krst u cijem je centru srce, jer po njima "stari krst" simbolise patnju i stradanje,
a doba koje nailazi jeste doba sveopste ljubavi i srece. Insistiraju na uklanjanju lika
Gospodnjeg s krsta. U sai Babinom centru u Indiji postoji maketa hrama svetog save
na Vracaru koju su mu doneli poklonici iz srbije.
Bela Gnosticka crkva
Na celu ove organizacije nalazi se psiholog i okultista Zivorad slavinski, pisac najtiraznijih okultistickih knjiga (simboli hermetizma, Psihonauti unutrasnjih svetova, itd).Bave se okultnom tehnikom koja se naziva "inteziv prosvetljenja". simbol im je zmija nad kojom leti golub.
Antropozofi i teozofi
(sastanci po privatnim stanovima)
sediste antropozofa je u Zrenjaninu a aktivni su i na teritoriji Beograda. Imaju svoj casopis koji se zove "Antropozofija" i ciji je sadrzaj skoro u celini posvecen ucenju Rudolfa Stajnera. Od 6. do 9. maja 1991. godine, drzali su seminar u palati "Pinki". Predstavnik za Beograd je izvesni Josif Korac.
Univerzalni Zivot
(sastaju se svakog petka u hotelu "Ekscelzior")
Ucenje ove sekte zasniva se na "otkrivenjima" koja je dobila "prorocica" Gabrijela. Navodno priznaju da je Hristos Bog, ali je, po njihovim recima, doslo vreme za novo jevandjelje. njihovo ucenje je sinkretisticko i gnosticko. Tvrde da su nasa kanonska jevandjelja izmenjena od strane zvanicne Crkve na Vaseljenskim saborima, a za svete oce smatraju samo gnostike i jeretike.
Uce o reinkarnaciji i monofiziti su. Centar im je u Vircburgu, u Nemackoj, gde stvaraju tzv. "Novi Jerusalim". Clanovi sekte u Beogradu su svih uzrasta.
Hriscanska Alijansa
Formirana je u Americi od vise prostestantskih sekti. Usmerili su delovanje na istocnu pravoslavnu Evropu, gde posle politiskih promena, vide slobodan prostor. Zajednicki
obucavaju i obilato finansiraju misionare. njihov rad je usmeren iskljucivo na mlade.
Imaju svoje stalne clanove u srbiji, ali im salju i grupe koje se po pravilu sastoje
od 4 devojke i 4 mladica. Okupljaju se uglavnom po privatnim stanovima.
Vodecu ulogu imaju baptisti.
Slobodna Crkva
sekta je nastala u Crnoj Gori 80-tih godina. Ucenje je zasnovano na "otkrivenjima" i vizijama osnivaca. Ne priznaju crkvenu jerarhiju ni obrede, ni ucenje pravoslavne crkve, ali imaju svoj obred "lomljenja hleba" i "vencanja". Jedina sveta knjiga je sveto Pismo, koje se na svoj nacin drze. Drugih knjiga nemaju. Okupljaju mlade, clanovi su mladi ljudi, tihi i dobrog ponasanja.
Apokalipticka sekta
Tacan naziv ove sekte nije poznat, a sebe nazivaju hriscanima, Tvrde da Hristos ne pripada nijednoj crkvi posebno. Bog je ljubav bez obzira na veroispovest, Imaju ucenje o raju i paklu, a smatraju da se do Boga stize samo putem molitve. Tvrde da zivimo u poslednjim vremenima.
sekta je stigla iz Amerike. Mesto okupljanja je ispred hrama svetog Marka i nikad u njega ne ulaze, Propagandu sire srednjoskolci oba pola.
***************************
Postoji citava grupa sinkretisticko-protestantskih sekti koje su medjusobno dobro povezane. One su 7. marta 1992. godine odrzale zajednicku molitvu. To su grupe: Maslinova grana, Isus Hristos, su Adat, Veliko belo bratstvo, itd. Protestantske zajednice su vrlo aktivne i njihovi uspesi u pridobijanju clanova su nesumnjivi. Ocito je da su dobro finansirane iz inostranstva, odakle im se obezbedjuje propagandni materijal. smatraju da je tle pravoslavnih zemalja pogodno za njihovu misionarsku delatnost. U Beogradu su vrlo agresivni narocito Jehovini svedoci i adventisti. Ove sekte deluju po studentskim domovima i namera im je da duhovno porobe studentsku omladinu.
Odnedavno kod nas su se pojavili i mormoni koji su vec poceli sa stampanjem svojih brosura.
LAZNI PROROCI, VIDOVnjACI I BIOENERGETICAR
Lazni proroci su masovna pojava danas, pa ih ima i u nasem narodu. Pre svega zbog te
masovnosti, njihov uticaj je vrlo negativan, njihova "otkrivenja"
objavljuju TV, radio, stampa... Da ta pojava moze uzeti sire razmere pokazuje slucaj
"glave kneza Lazara". Zbog tvrdnje da su srbi pod prokletstvom zato sto je glava
sv. Kneza odvojena od njegovog tela morao je da reaguje i njegova svetost Patrijarh. Lazni proroci uticu na formiranje javnog mnjenja prosecnih verski neobrazovanih lica, a svojim tumacenjima "istina vere" obmanjuju cak i delimicno ucrkvenjene vernike.
U prilogu dostavljamo kratak pregled nekih od "najpopularnijih".
Deda Miloje
Za popularisanje deda Miloja, najzasluzniji je izvesni Pavle Matic, osnivac i urednik okultistickog "Nostradamusovog magazina". Identitet deda Miloja nije utvrdjen. Matic ga predstavlja kao pomoravskog seljaka, ali je sasvim moguce da je rec o izmisljenoj licnosti.
"Prorocanstva" su objavljena u knjizi "Bice tumbanja po celom svetu" (Beograd, 1991).
Knjiga je prodana u velikom tirazu. Deda Miloje uci sledece:
-postoji reinkarnacija za duse izasle iz ubijenog tela;
-Pravoslavna Crkva nema istinsku Bibliju (sveto Pismo je u Vatikanu, i mi treba da se "pokoljemo s katolicima da bismo ga nasli);
-nema vaskrsenja iz mrtvih, jer "telu ne moze da se presudjuje";
-nema strasnog suda. To su "izmislili popovi da vladaju s narodom".
Milojko Kremanac
"Naslednik Tarabica i kremanski prorok nasih vremena". Ucenje mu je vrlo slicno ucenju deda Miloja. Tekstove o njemu objavljivalo je "Trece Oko". Govori o potrebi otkivanja novog Jevandjelja, jer su pravo Jevandjelje sakrili, izopacili neki od ucitelja na vaseljenskim saborima. Pravoslavlje ce se uskoro reformisati, a srbi ce se vratiti svom starom slovenskom ucenju i prikljuciti se reformi.
Kleo Patra, Vava, Buba...
Medijske su "zvezde". Pojavljuju se na TV-u, u revijama nekim drugim javnim glasinama. Bave se proricanjem sudbine pojedinaca, ali "predvidjaju" i politicke dogadjaje. njihov uticaj je zbog stalne reklame u sredstima javnog informisanja osetan. Nemaju veze sa pravoslavljem, ali se trude, prema prilikama, da se i tako prikazu.
Astrolozi
Astrologija je danas veoma popularna na Zapadu, preneta je pre nekoliko godina preko
ljubljane i Zagreba. Verovanje u horoskop je najmasovnija pojava medju danasnjom srbskom omladinom, a razne vrste horoskopa, (kineski, indijanski, indijski) omiljena su literatura. Astroloska praksa potice iz asiro-vavilonske magije i kod onih koji veruju u astorloska proricanja moze da razvije nezdravi fatalizam istocnjackog tipa. Pratece pojave su druge vracarske vestine: geomantrija, hiromantija, gatanje po "ji djingu". Jedna od najaktivnijih spisateljica horoskopa je izvesna Olja Bakic, koja se predstavlja kao pravoslavna.
svom imenu je dodala i titulu "haxi", da bi taj utisak pojacala. Tu je i Milja Vujanovic,
zvana Regulus, nekadasnja glumica i TV voditeljka, a danas ucitelj astrologije i jedna od
kljucnih licnosti u sai Babinom centru za Beograd. Ima emisiju na TV Politici,
rubriku u TV Reviji,
a povremeno se pojavljuje u popularnim zenskim i porodicnim casopisima.
Bioenergeticari
Ucenje o bioenergiji je novijeg datuma i zasniva se na nekoliko teorija (zivot i magnetizam, ucenje o auri, postojanje parapsiholoskih fenomena, telekineza i telepatija). Mada naizgled "naucno utemeljena", ucenje o bioenergiji je jedna od mnogobrojnih transformacija istocnjackih okultnih mentalnih tehnika. (Za sire upoznavanje svega sto je negativno u ovoj oblasti moze posluziti izvrsna knjiga sankt-Petersburskog prezvitera Rodiona, "ljudi i demoni-nacin na koji zlodusi kusaju modernog coveka", izdanje 1991.) Bioenergeticari obecavaju "cudotvorna" isceljenja od najtezih bolesti i imaju siroku popularnost. Karakteristican je slucaj ruskog "iscelitelja" Alana Cumaka, cija je plastificirana fotografija s "cudotvornim" mocima visekratno objavljivana na televiziji i u najtiraznijim beogradskim revijama!
Tvrdjeno je da ova slicica moze da "osvesta" vodu i odstrani bol.
Kako i uvek kada je u pitanju nepravoslavna duhovnost mora se obratiti paznja na gore opisane pojave zato sto one, iako nisu direktno usmerene protiv Crkve i njenih vernih, ipak rastacu i oslabljuju ionako obezbozeni nacionalni organizam.
OPSTE NAPOMENE
Ovaj izvestaj je nepotpun upravo stoga sto su sekte i grupacije veoma protocne, a njihov uticaj veliki zbog medijske propagande. Versko vaspitanje naroda preuzima sumnjiva stampa, poput lista "Vera" (izdanje "Borbine" stamparije), koji ne samo da izjednacava pravoslavlje s ostalim religijama, nego ga i pogresno tumaci. (objavljuje se recimo "pravoslavni horoskop") zasnovan na danu rodjenja i svecu zastitniku).
Na zalost i mnogi pravoslavni vernici lakoverno se povode za primamljivom spoljasnoscu onoga sto je daleko od svetootackog predanja. Tome doprinose neki pojedinci (dovoljno je navesti "haoticnu teologiju" Milica od Macve i njemu slicnih), ali i neke institucije bliske Crkvi (bilo je slucajeva da se u nekim od prodavnica svestenicke zadruge kupcima nude "Nostradamusova prorocanstva" i "Veciti kalendar").
Ocito je da je Pravoslavna srbija na velikom udaru sekti i pokreta koji su u direktnoj suprotnosti sa nasim Vjeruju. Po svemu sudeci, pored cinjenice da su dobro snabdevene i finansirane iz inostranstva, njihovoj pojavi pogoduje citava drustvena situacija u srbiji (stanje beznadja i zapustenosti svake vrste). Potrebna je siroka unutrasnja i spoljasnja misija srbske Pravoslavne Crkve da bi se nasi verni zastitili od uticaja ove nakaradne religioznosti.
(Preuzeto iz knjige "Veronauka u kuci" , Beograd 2000., Izdavacki fond Arhiepiskopije Beogradsko-Karlovacke srpske Pravoslavne Crkve
SATANISTIČKE SEKTE U SCG
- pišu Bogdan Todorov i Aleksandar Senić -
Gluvo doba noći. Odblesci sveća koji se vide kroz prozore i poluotvorena vrata crkve nagoveštavaju da je služba u toku. To je pomalo neobično, jer datum u kalendaru ne ukazuje da je u pitanju neki crkveni praznik sa noćnim bdenjem. Bliži pogled otkriva da je u pitanju ritual, ali neočekivan, koji se ne odvija u skladu sa hrišćanskim bogosluženjem. Na zidu visi raspeće Hristovo okrenuto naglavačke. Po podu, oko oltara, leže polomljeni krstovi, ikone su poskidane sa zidova i razbacane, ikonostas razvaljen, svetlo potiče od naopako okrenutih sveća, a na oltaru leži gola devojka, raširenih nogu kojoj se iznad glave nalazi slika đavola sa glavom jarca ili vola. Službu vodi, jer očito je da se dešava "crna misa", čovek obučen u crno, koji između devojačkih nogu drži hvalospev u čast đavola, uz podršku ostalih prisutnih satanista. Zapravo, cela služba za svoju suštinu ima izvrnut ritual hrišćanskog bogosluženja. Na kraju, da bi sve bilo dosledno izokrenuto do kraja, umesto celivanja oltara - časne trpeze, "svestenik" seksualno celiva golu devojku, što posle njega čine i svi muški ucesnici koji to mogu i žele, a sve je to samo uvod u opštu orgiju učesnika. Da bi, na taj čin, ostala trajna uspomena na učinjeno delo, sve crkvene knjige se raskupusavaju i naliju uljem i vodom. Prema opisu, ovo je zapisnik iz spisa inkvizicije, iz vremena mračnog srednjeg veka, koji se odnosi na priznanje iznuđeno pod mukama od nesrećnika optuženih da su vešci ili veštice. Moguće je takođe, da to predstavlja istrgnut deo sinopsisa scenarija iz savremene holivudske produkcije horor filmova. Međutim, događaji govore da ovo nisu magnovenja iz zaboravljenih delova mračne prošlosti i rezultat nečije bolesne mašte, nego da se odigrava ovde i sada, u jednoj zemlji lakovernih i pretežno religiozno nepismenih na brdovitom Balkanu, na samom kraju XX veka. Ako se za mesto događanja navede Trstenik, Zaječar, i poneko drugo mesto u Srbiji, gde se to takodđe desilo, ali nije propraćeno informacijama u štampi, neće se pogrešiti, naprimer, samo crkva u Zaječaru je na opisan način u periodu od zadnjih četiri godine oskrnavljena više desetina puta, a da uglavnom nisu uhvaćeni počinioci. Pojava satanista i njihovih crnomagijskih rituala u ovoj zemlji neminovno nameće i otvara brojna pitanja, pri čemu ne postoji na sva odgovarajući odgovor, a odgovori na pojedina pitanja otkrivaju da je od strane mnogih državnih organa izražena nesposobnost, neodgovornost, nemoć, neznanje, ili čak i nešto mnogo gore, da se pojavama ove vrste stane na kraj ili da se možda spreče već na samom nastajanju. Teror koji sprovode satanisti nad svojom okolinom spada u kategoriju terorisanja nemoćne većine od strane organizovane manjine, gde naizgled, ne postoji zakonski način, ili volja da se to prekine. Ovde se, izgleda, od strane tvoraca novog svetskog poretka na poseban način definisana prava manjina, pretvaraju u pravo manjine da ugrožava pravo, slobodu i interese većine, tj. društva i zajednice u celini. U državama ograničenog suvereniteta, što je u sadašnjem trenutku slučaj sa našom državom, ovaj vid prava manjina je nametnut od, i u interesu nalogodavaca i finansijera iz svetskih centara moći, čijim ciljevima odgovara. U okviru ovog teksta nije naodmet da se čitaoci podsete da su još srednjevekovne države imale vrlo dobro razrađene mehanizme kojima su vrlo efikasno postizale zaštitu zdravlja i psihičkog spokoja svojih građana. Dobro su poznate mere izolacije leproznih bolesnika, koje se samo na njih primenjuju i danas, i karantinske mere za sprečavanje širenja kuge i kolere, odnosno kakvim su rigoroznim kaznama kažnjavani oni koji ove zabrane prekrše. Iako se danas navedene bolesti savremenim medicinskim sredstvima mogu držati pod kontrolom, modifikovane mere izolacije i karantina se ipak i dalje primenjuju. Međutim, apsurdno, ali istinito, najnovije bolesti savremenog društva, koje su vrlo zarazne i obavezno se završavaju smrtnim ishodom, ne podležu ni karantinu, ni izolaciji. Naime, HIV pozitivno sa simptomima SIDA, odnosno AIDS-a, kao i satanisti uživaju potpunu slobodu da svesno šire sporu, tj. brzu smrt ostalim članovima društva, a svaki pokušaj da se ogranice njihove aktivnosti radi zaštite ostalih zdravih članova društva od njih, automatski izaziva reakciju svetskih moćnika, da se radi o novom ugrožavanju prava manjina. Nedovoljno upućeni u materiju, ali i pojedini stručnjaci koji ne sagledavaju problem u celini, na primer psiholozi i psihijatri, čiji se dijagnostički aparat zasniva isključivo na frojdovskim i marksističko-materijalističkim ucenjima, ne mogu u potpunosti da odgonetnu uzroke i motive delovanja pripadnika satanističkih sekti i kultova, pa iz neznanja umanjuju značaj problema, čime doprinose svojim autoritatiivnim stavom unošenju zabune u izbor najispravnijeg i blagovremenog reagovanja. Na primer, u praksi bihievioristiški pristup, da pojedinci postaju članovi satanista i drugih sličnih sekti zato što nisu prihvaćeni od porodice i društva, izaziva pogrešno verovanje da su u pitanju naivne, zabludele ovčice koje je moguće pomoću standardnih psihijatrijskih terapija vratiti na pravi put i resocijalizovati. Brojni primeri, naprotiv govore da to uopšte nije ni lako, ni moguće, bez određenih duhovnih intervencija, koje većina savremenih psihijatara još uvek odbija da prihvati i počne da primenjuje, a da dela koja čine satanisti nipošto ne mogu da se svrstaju u nestačluke dece koja na taj način ispoljavaju prezir, odbojnost i protest prema društvu, nego u teške kriminalne akte počinjene kako na duhovnom, tako i na fizičkom planu. Dvoje od tih, nazovi nestašnih, omladinaca su izvršili zlocine u kasarnama u Vranju i Šapcu, pobivši prvo nevine vojnike, da bi zatim izvršili samoubistvo. Među njih spadaju i satanistički drugovi devojke iz Trstenika, koji su joj za kaznu što je htela da prekine druženje sa njima, živoj izvadili ženske polne organe, pa je preminula od posledica ovakve intervencije. U njih takođe spada i unuka starice iz sela Vučkovca, koja je uz pomoć roditelja, spalila živu rođenu baku.
To su samo neki od dokazanih nestašluka satanista u SCG, a vredi pomenuti šta se u istoj oblasti dešava u našem najbližem susedsvu, pravoslavnoj Rumuniji. Tu su, na primer, u Konstanci, poznatoj morskoj luci, tri mlada čoveka udarcima kamenja onesvestili dva čoveka, zaklali ih, i dok su još bili živi i krvarili, urezali im nožem na kožu satanske simbole 666, pentagrame-petokrake, mrtvačke glave sa ukrštenim kostima i naopako okrenute krstove, dok je jedan otac, isto na žrtvu satani, ubio sina. Vrlo efikasna rumunska policija je naravno brzo pronašla i pohapsila počinioce ovih zlodela, ali i nastavila istragu družina satanista, iz čijih je beležaka ustanovila da za njih najveću zabavu predstavlja kada mogu da mačku saseku električnom testerom, oprlje kuče usijanim gvožđem, ali i raskreće noge školskim drugaricama, naravno protiv njihove volje.
Očito je da se u Rumuniji stvari zovu svojim pravim imenom, što u slučaju satanizma omogućava brzu i pravu reakciju policije na počinjene zločine, kao i njeno preventivno delovanje protiv mogućih slicnih počinilaca. Razlozi neefikasnosti srpske policije protiv zločina, koji u svojoj suštini imaju satanističko poreklo, su različiti i brojni. Najpre, svojevrstan je pravni apsurd da satanizam nije protivzakonit, iako on stoji iza serije ubistava, silovanja, prebijanja, napada, pljački grobova i skrnavljenja crkava. Pri tome čak i oni zločini za koje se nedvosmisleno utvrdi da su počinjeni od strane satanista se ne tretiraju kao verski zločin, što bi omogućilo da se kazne i podstrekači, zato što je iluzorno pokušati da se kazne počinioci, jer kada postoji mogućnost da se otkriju, oni gotovo po pravilu, izvrše samoubistvo. Ukoliko laike zbunjuje to da se satanistička nedela mogu svrstati u kategoriju verskih i doktrinarnih zločina, razlog je u tome da satanizam predstavlja svojevrstan parareligiozan fenomen, gde njegove pristalice stvarno veruju u đavola i njegovu moć, vrše odgovarajuće službe u njegovu slavu i za njegovo prizivanje, a negiraju hrišćanstvo i postojanje Boga Tvorca. Iz navedena dva razloga, i zbog nepoznavanja karaktera i suštine počinjenih zlodela, ovdašnja policija je nemoćna da se bori protiv bestijalno izvršenih zločina, koji se ponavljaju; ona pokušava da klasifikuje u postojeće stereotipove ubistva počinjena od strane psihopatoloških ubica pojedinaca. Takođe brutalna ubistva beskućnika u lagumima Kalemedanske tvrđave, zabitima i slično, uz prethodna mučenja, ne mogu da se objasne kao ubistva sa motivom pljačke, osvete, ljubomore i koristoljublja. Neobučenost i neosposobljenost policijskog kadra za borbu protiv ove vrste kriminala dovodi do apsurdnih situacija da policija bude zauzeta borbom protiv "pravog" kriminala i nema vremena za nestašluke mladih i pravljenje nereda po crkvama kada iz njih nije ništa ukradeno, a previđa da otkrivanje počinilaca skrnavljenja u Trsteniku neminovno dovodi i do otkrivanja zločinaca koji su živoj devojci u Trsteniku izvadili genitalije. Među razlozima koji onemogućavaju odgovarajuću reakciju policije u sličnim slučajevima, ne sme da se zanemari činjenica da su i policajci živi obični ljudi koji imaju svoje porodice o kojima moraju da brinu. Zato kada u istrazi nalete na primere izrazito satanističkog delovanja, moraju dobro da razmisle kako da se postave kada ni jedan državni organ ne priznaje zvanično postojanje tog problema, i oni se tada nalaze potpuno nezaštićeni protiv beskrupuloznog protivnika, jer je poznato da su satanisti u svakom trenutku spremni da ubiju bilo koga ko im ugrožava planove ili za njih predstavlja opasnost. Za razliku od nas, gde još uvek nije u potpunosti sagledana opasnost od satanizma i njegovih posledica, pojedine zemlje, u čemu posebno prednjače SAD i Francuska, problemu pristupaju sa punom odgovornošću i ozbiljnošću, pa se u njihovim policijama, na primer, pored odeljenja za suzbijanje narkomanije, prostitucije i slično nalazi i odeljenje za borbu protiv negativnih delatnosti sekti, posebno protiv satanista. Naime, to se čini sa razlogom, jer ova vrsta kriminala zahteva od policajaca koji rade na njihovom suzbijanju, posebna znanja i obuku, da bi se bolje upoznao protivnik protiv koga se bori, prilagodile time i metode borbe i postigao odgovarajući uspeh. Međutim i manje zemlje koje su sagledale opasnost u svojoj sredini od satanizma kao svetskog fenomena, umeju da mu se suprotstave na pravi način. Koliki se značaj pridaje pravilnoj i pravovremenoj borbi protiv njega može da posluži primer Južne Afrike, gde je u policijskoj centrali u Pretoriji šef odeljenja za suzbijanje okultizma (satanizma), lično pukovnik Kobus Jonker. Tokom svojih različitih uspešnih akcija u ovoj oblasti, on je sakupio upečatljivu zbirku eksponata kojima se crnomagijaši i satanisti služe da bi drugima naneli zlo, a to su, pored ostalog, ljudski fetus, menstrualna krv žena, "vesticija zemlja" - t.j. prašina sa groba samoubica, ljudske kosti i lobanje, i još mnogo toga drugog. Ova zbirka bi trebala mnoge koji podcenjuju opasnost od satanizma da natera da se duboko zamisle. Izbor pravilne strategije za suzbijanje satanizma dodatno komplikuje činjenica da nikakve pretnje zakonskim sankcijama, što podrazumeva i smrtnu kaznu za zločin, ne plaši sataniste. Oni ubistvo, počinjeno u čast đavola, smatraju njemu najvećom mogucom počašću. Većom prinetom žrtvom od ove se smatra samo sopstveno samoubistvo, ali učinjeno tek posle prethodno izvršenog ubistva, najčešće masovnih ubistava. Zato je besmisleno očekivati da će satanisti prihvatiti suđenje sa smrtnom kaznom i tako priznati ustrojstvo i pravnu regulativu društva koje odriće prihvatanje i priznanje đavola, njihovog samoproglašenog boga. Satanisti se ne boje smrti, jer veruju u život posle nje, odnosno kraja života na zemlji. Oni su duboko ubeđeni da će za svako nedelo učinjeno u čast i za ljubav đavola, dolaskom u pakao biti nagrađeni tako što će im biti omogućena i dalje sva čulna uživanja i zadovoljavanje nagona u kojima su uživali na zemlji. Da bi udovoljili đavolu, pošto postoji verovanje da se satana, kao duhovno biće, čija je suština zlo, hrani strahom, patnjama, bolom i mukama, satanisti mu prinose ljude na žrtvu i to je razlog što se u mestima gde oni deluju, nalaze ubijene, najčešće siromašne osobe bez porodice i skitnice, najsurovije mučene pre fizičke likvidacije. Ovakva ubistva su višeznačna i postižu mnogo ciljeva, jer sem što služe za prinšoenje ljudskih žrtava đavolu, služe i kao dokaz sledbenicima o moći đavola na zemlji, i gde zločini, učinjeni u njegovo ime, najčešće ostaju nekažnjeni i neotkriveni izvršioci. Ova ubistva takođe služe za zastrašivanje pripadnika satanističkih sekti, pošto u nju može da se uđe a izlazi se jedino mrtav, gde se svaki pokušaj napuštanja satanista smatra izdajom i obavezno se kažnjava smrću. Čak i u slučajevima kada se zna ko su izvršioci, odnosno podstrekaći na zločin, krivica retko može da im se dokaže, jer zakon ne priznaje kolektivnu krivicu neke grupe iz ideoloških motiva, izuzev ako su političke prirode. Opravdanost razloga zbog kojih se satanisti ne boje fizičke smrti zaslužuje da bude detaljnije razmotrena. Zasnovanost njihovog ubeđenja da će se za svoje odano ugađanje đavolu biti pod njegovom vlašću u paklu obilato nagrađeni, bazira se na prilično nesigurnoj argumentaciji, odnosno veruje se u obećanje đavola. Oni pri tome zaboravljaju i previđaju nešto što je svima davno i dobro poznato, da je satana mrzitelj čoveka, a da mu je jedini cilj njegov pad i uništenje, odnosno zatiranje ljudskog semena. To potiče još iz raja gde je satana, koga je Bog stvorio prvog među anđelima, odbio da se pokloni prvom čoveku - Adamu kao novostvorenom Božijem biću. Time se opredelio za grehove oholosti i samoljublja, započeo sa večitom mržnjom prema ljudskom rodu, a odbacio Večnu Ljubav Božju, što je izazvalo sunovrat satane i njegovih legija u pakao. Kao takav, on je princ tame i laži, i svako njegovo obećanje za jedini cilj ima izazivanje brze propasti ljudskog roda, pa se opravdano može postaviti pitanje u kojoj meri on mrzi one koji mu služe. Sudbine mnogih crnomagijaša i satanista su vrlo dobro poznate, najveći broj njih je završavao u mučnim godinama ludila, bili su konačno prezreni i odbacivani od svoje okoline i umirali u najvećim mukama, što pokazuje da je Lažov svoje najvernije sluge posle prolaznog bleska njihove slave, koja je služila samo da se primame novi sledbenici - buduće žrtve, još za života prevario i odbacio kada mu više nisu bili od koristi. Znači, da očekivanje bilo kakve nagrade u paklu, gde on ima svu vlast i nikome ne odgovara za svoja nedela, predstavlja samo mamać za naivne i lakoverne. U stvari, upravo je obrnuto tačno od onoga sto on obećava da će ćekati njegove sledbenike u paklu. Oni koji su mu najvernije služili, a o Boga Tvorca se najviše ogrešili time što su negirali njegovo postojanje i svesno kršili Njegove zapovesti, najveće muke u paklu čekaju upavo od onoga u koga su verovali, služili mu i očekuju nagradu. Njegovi sledbenici u to, uz malo truda, mogu da se uvere još na zemlji, kada pokušaju da saznaju sudbinu svojih prethodnika. Ako je tačna tvrdnja satanista da samo služenje satani omogućava stvarno ispunjavanje svih mogućih sloboda, kako da se objasni da ne postoji osnovna sloboda da se dobrovoljno napusti pripadnost njima, a ne samo ludilom, samoubistvom, ili u slučaju pokušaja napuštanja, ubistvom uz unakazivanje bivšeg člana. Tamo gde društvo nema razrađene mehanizme borbe protiv njihovog delovanja, a to se slobodno može reći i za naše društvo, neophodno je da pojedinci imaju bar osnovna znanja o izgledu i ponašanju satanista, kako bi mogli da izbegnu da budu u njihovom okruženju i da potpadnu pod njihov uticaj. Oni su prepoznatljivi i u svakodnevnom životu po specifičnom načinu oblačenja, oznakama i simbolima koje nose i ističu. Često na upadljivim mestima imaju tetovirane đavole, a tamo gde ne žele da to bude tako očigledno, tetoviranu zmiju, naopako okrenut trougao sa simboličkim prikrivenim tekstovima u slavu satane i druge crnomagijske simbole. Tamo gde imaju odgovarajuća finansijska sredstva, nose kožne jakne sa slikama đavola, umesto automobila koriste motorbiciklove sa jakim mašinama radi demonstriranja fizičke nadmoći nad, kako ih oni smatraju, slabićima koji veruju u Boga, stalno su odeveni u crno, danju spavaju a noću žive, to jest orgijaju, pa se prepoznaju i po izraženom bledilu. Za njih je karakteristično da na svaki način izbegavaju crkve, sem noću radi skrnavljenja. Ako neko uspe da ih natera u crkvu, osećaju muku, vrtoglavicu i neretko padaju u nesvest. Hrabrost dokazuju tako što se uvlače i noć provode u iskopanim rakama spremnim za sahranu. Prema članovima svoje biološke porodice ispoljavaju mržnju ukoliko se ne slažu ili ne odobravaju njihov izbor, a za porodicu smatraju članove svoje grupe. Za mlade i ideološki dezorijentisane ljude, koji zbog novih merila društvenih vrednosti ne vide nikakvu perspektivu svoga života, ovakve sekte i kultovi imaju određenu privlačnost. One naime obezbeđuju sve vrste čulnih uživanja, koja su inače zbog društvenih ograničenja i drugih nemogućnosti u normalnim uslovima teško ostvarljiva. Posebnu opasnost one predstavljaju za mlade adolescente čije porodice ne mogu da se zbog borbe za preživljavanje u potrebnoj meri posvete njihovo vaspitanju i usmeravanju pri čemu društvo već dugo u tome omanjuje, a muči ih seksualni nagon, koji ne umeju da reše i za čije razrešenje nemaju ni potreban prostor, ni finansijska sredstva. Za njih satanističke grupe gde je svaka od članica u obavezi da tu vrstu usluge pruži svakom zainteresovanom članu, predstavljaju neku vrstu obećane zemlje, posebno što tamo dožive i ono što prevazilazi njihove najsmelije snove. Tada se naravno, ne razmišlja o tome šta se iza toga krije. Koriste se droge koje pojačavaju intenzitet uživanja ili halucinogene za uspostavljanje veze sa prizvanim demonima. Zbog njih članovi, pre ili posle, postaju narkomani i na taj način još zavisniji od sekte. U mnogim obredima se vrši simbolično ubijanje oca ili majke, u smislu da mu članovi kulta postaju jedina porodica. Ovo zaslužuje i šire objasnjenje; satanisti se takođe protive i postojećem društvenom uređenju i smatraju da razbijanjem porodice, kao osnovne ćelije na kojoj je društvo izgrađeno, uništavaju i društvo u celini. Agenture stranih zemalja su zapravo osnivači i izvoznici ovakvih sekti i grupa u zemlje čije sisteme treba razoriti, povremeno pdstrekavaju članove na ritualna ubistva, radi zastrašivanja pojedinih grupacija stanovništva. To se upravo desilo sa ubijanjem vojnika na odsluženju vojnog roka od strane satanista, Mađara po nacionalnosti. Pored osnovnog, postignut je i dodatni cilj. Srbi su počeli da razmišljaju da li da puštaju decu u vojsku u kojoj im se ni u vreme mira ne garantuje sigurnost i život, a vojne vlasti su se suočile sa problemom kako da reše pitanje regruta Mađara, a da im se ne ponove pokolji u kasarnama. Ovo je klasičan primer kako uspešno može da se ugrozi vojno odbrambena moć jedne zemlje. Vrlo često iz neznanja, čak i oni koji ne pripadaju satanistima, praktikuju ponašanje i razonodu koja ima sva naznačenja satanske simbologije. Tako na primer za ulazak u disko klubove je obavezan silazak u podzemlje-podrum, što je scenario za silazak u pakao, u prostoriji vlada tama i mračna atmosfera sa povremenim bljeskovima lajt-šoua, što simulira mrak, osvetljen odblescima plamenova paklene vatre po zidovima podzemnih pećina, a zaglušujuća buka je slična onoj koju prave đavoli, udarajući u kotlove sa trozupcima dok guraju grešne duše nazad u vrelo ulje. Naravno, da bi se ublažio utisak koji u javnosti može da izazove prikazivanje prave suštine satanizma i izbegle reakcije gnušanja i otpora, postoji za prikazivanje njegova blaža forma. Tu se satanizam objašnjava kao upražnjavanje prirodnog načina zivota, usklađen sa duhovima prirode, uz normalno zadovoljavanje svih nagona i potreba.
Satanisti, naravno, vode računa o blagovremenom popunjavanju svojih redova, najpre pripremom omladine za stvaranje simpatizera, među kojima kasnije vrbuju nove članove. Pokazalo se da se to najlakše obavlja preko muzičkih grupa i spotova koji otvoreno veličaju seks, drogu, nasilje, omalovažavanje hrišćanstva i slavljenje đavola, strategija je vrlo pametno smišljena, o čemu svedoči i izjava rok muzičara Jimmy Hendrix-a: "Kroz muziku možemo položiti u podsvest ono što želimo". Dejstvo je, u stvari zasnovano na postulatu da je za uništenje jedne nacije dovoljno razoriti moralnu strukturu mladih preko đavolske muzike, droge, cigareta, alkohola i seksa, što ustvari predstavlja cilj satanista, odnosno njihovih finansijera i nalogodavaca. Ova misija je uveliko olakšana zahvaljujući dobro znanom psihološkom fenomenu identifikacije mladih sa poznatim ličnostima iz sveta šou-biznisa i estrade. U Svetom pismu ne stoji slučajno zapovest: "Na čini sebi idola", a rok zvezde su za mlade upravo idoli sa kojima se oni poistovećuju i čije poruke bezrezervno prihvataju i primenjuju, jer imaju lažan utisak da sa samo malo sreće i bez mnogo truda mogu i oni da postanu isto ili slično. Za neiskusne i naivne je posebno važno što za vođenje takvog života, sa obiljem seksa, droge i alkohola, nisu potrebni izuzetni napori i odricanja, a što bi zahtevalo poistovećivanje sa sportistima i naučnicima. identifikacija sa vodećim muzičkim trupama savremene muzike je posebno opasna. Većina njih ima otvoreno ili prikriveno, ali dovoljno jasno, radi na širenju i propagiranju ideja satanizma. Neke od ovih grupa već u samom imenu odaju pripadnost satanizmu. Tako, na primer nazivi KISS-"Kings of satan's service" (Kraljevi u satanskoj službi); AC/DC nije kako mnogi misle "Alternate Curent/Direct Curent" (Naizmenična struja-jednosmerna struja) nego je "Antichrist/Death to Christ" (antihrist/smrt Hristu); "Black Sabath" (crni sabat - dan kada se izvode crnomagijski i satanski rituali); "Daemon" (demon); "Satans host" (satanski odredi); "Morbid Angel" (morbidni anđeo), što predstavlja samo kraći spisak najpoznatijih od mnogih grupa sa sličnim imenima. Međutim, to što đavola ne drže u nazivu, ne znači da i druge grupe ne primenjuju njegove ideje. Takve pesme, gde nema kod slušalaca razlike da li su reči direktno razumljive ili tek kada se melodija emituje u nazad, što je još pogubnije, jer se tada željena poruka direktno i trajno urezuje u podsvest, su na primer: grupa Led Zeppelin, song "Stairswais to Heaven" (Stepenice ka nebu), gde je preslušavanje unatrag otkrilo snimljeno "I will live for him·there is no escaping it·I·ve got to live for satan·I love you master satan"- što prevedeno glasi "Ja želim da živim za satanu·ja te ljubim·gospodaru satano". "Sam đavo je tvoj bog"; grupa KISS, song "God of Thunder"; "Ja te volim, rekao je đavo" - grupa Rolling Stones, songs "Tops". "Nebo nije daleko od uništenja!" - grupa Princ, song "Purple rain", "Koračam u grehu"; grupa Madona "Like a virgin"; a slične poruke se nalaze u pesmama grupa The Eagles, Pink Floyd, Yetro Tull, Elton John i drugih. Da u pitanju nisu obična šokiranja i provociranja postojećeg javnog mnjenja, nego svesna i ciljna delovanja, svedoči izjava Tony Sheridan-a koji je 1962.g. sa "Beatles"-ima svirao u Hamburgu. Tada je John Lennon na jednoj spiritualističkoj seansi javno priznao: "Znam da će Beatles-i imati uspeha, jer za taj uspeh ja sam đavolu prodao svoju dušu". Odabrani put služenja đavolu se uvek sistematski i dosledno sprovodi, pa zato i ne treba posebno da iznenađuje sledeći biser John Lennon-a uperen protiv hrišćanstva, da je Isus istorijski beznačajan, jer Bitlsi u svakom trenutku uspevaju da sakupe više ljudi koji ih slušaju, nego što je On uspeo svojom Besedom na gori. Zanimljivo je da se ne slučajno, od strane Bitlsa, i drugih muzičkih sastava huli, omalovažava i kleveće isključivo hrišćanstvo i Isus Hristos, a nikada se ne huli na Muhameda, Budu, Krišnu, Ramu, Zaratustru i Mojsija.
Sastavni deo svetske zavere satanista podrazumeva upotrebu droge radi uništenja omladine, a preko nje, postojećih drustvenih vrednosti i normi. To je svojom izjavom nedvosmisleno potvrdio Timoti Liri, samoproklamovani kralj LSD droge: "Osoba koja tvrdi da rokenrol muzika ohrabruje klince da uzimaju drogu, potpuno su u pravu. To je deo naše zavere. Droge su najefikasniji put do revolucije." Stoga je potpuno razumljivo za očekivati da iste muzičke grupe, sastavi i pevači koji pevaju ode đavolu i pljuju na hrišćanstvo, istovremeno popularišu upotrebu droge. Kao i obično, prednjače Beatles-i. Oni su komponovali nekoliko hitova posvećenih drogi i stanjima vezanim za nju. To su, na prmer: "Zuta podmornica" (Yellow Submarine)- nakomansko tonjenje posle uzimanja droge, "Lusi na dijamantskom nebu" (Lucy in the Sky with Diamons- LSD halucinogena sinteticka droga), ili "Narednik Peper" (peper-biber-prašak-prah-droga u prahu). Članovi druge grupe iz tog vremena, a koji su aktivni i danas, Rolingstounsi, zbog drogiranja su čak imali ozbiljnih problema sa policijom. Kako su se mladi svih generacija trudili u svakodnevnom životu da se poistovete sa svojim idolima, poznatim pevačima i grupama, saznanje da se oni drogiraju, naizgled bez ikakvih posledica, i još ovenčani slavom, i te kako je uticalo na porast narkomana među mladima. Naravno da u SCG nikad nisu propustili priliku da se uključe u svetske civilizacijske tendencije. Zato je grupa "Mobi Dik" u godini kulture snimila spot, koji se emitovao na mnogim televizijskim kanalima, i pevušile su ga simpatične učenice osnovnih škola, a čije su reči "Rodićeš mu sina, kralja kokaina", "Rodićeš mi decu belu kao (kokain) sneg", predstavljaju najveću moguću reklamu za prodor kokaina u široke narodne mase. Nejasno je jedino kojim delom je u finansijskoj konstrukciji spota učestvovala služba ministarstva unutrašnjih poslova za borbu protiv narkomanije, kao bolesti zavisnosti. Ovakvim pesmama se opet postiže cilj satanista, odnosno njihovih finansijera, jer od bolesnih omladinaca - narkomana, na mogu postati zdravi članovi društva. Zanimljivo je da su države koje zabranjuju reklamiranje cigareta i pušenja na javnim mestima, da bi nepušače zaštitila od trovanja nikotinom i smanjile broj obolelih od raka na plučima, upravo te koje podržavaju delatnost satanista u drugim državama, a čije ustrojstvo žele da razore. Kao što kod njih cigarete moraju da sadrže vidnu opomenu da pušenje izaziva rak, pitanje je da li bi bilo tako lako širiti narkomaniju među mladima, kada bi spot u kome se hvali droga, morao obavezno da sadrži deo sa poslednjim danima narkomanskih agonija i smrti od prekomerne doze droge, kod tako zvučnih imena kao što su Dženids Džoplin, Džimi Hendriks i Džim Morison.
Delovanje satanista ne bi bilo svestrano kada ne bi obuhvatalo i napad na tradicionalna shvatanja moralnih vrednosti. To se najbolje postiže propagiranjem neobuzdanog seksa i seksualnih nastranosti i perverzija. Scenografija rok pevača na koncertima direktno potstiče na seksualne kontakte sa što većim brojem partnera, kako to na primer otvoreno rade Madona i Tina Tarner, ili preko aluzija kada gitaru sviraju u visini genitalija i sve prate odgovarajućim koatalnim pokretima Elvis Prisley, Sex Pistols, Rolling Stones i drugi. Svoju homosekualnost, travestitiju ili biseksualnost odevanjem, šminkanjem i ponašanjem ističu i propagiraju David Bouwy, Elton John, Prince, Freddy Mercury, koji su izgeda pored muzike zaduženi da budu rasadnici za širenje side. Ni u ovoj oblasti izgleda da kod nas ne manjkaju odgovarajuci predstavnici, kao na primer Oliver Mandić koji se u jednom periodu svoje karijere, na koncertima, obavezno pojavljivao u tunikama uz odgovarajucu debeloslojnu šminku. Svoj doprinos prevazilaženju zastarelog patrijahalnog morala i ovom prilikom daje višestrano civilizacijska avangardna grupa "Mobi Dik". Pošto su kod Srba braća naučena sve da dele nema razloga da ne podele i ženu-devojku, naročito jednog od njih, o čemu govori sadržaj pesme: "Brate,prijatelju, ispuni i jednu želju, dovedi je noćas meni u postelju belu. Brate, prijatelju, svaka druga biče tvoja ali ona mora biti moja." Među pomenutim grupama i pevačima posebno je zanimljiva Tina Tarner, jer iako je sa svojih 60-tak godina uveliko baka, na koncertima širom sveta u mini suknjicama, gledaocima obilato pruža priliku da uživaju u njenim zavodljivostima. Ona izgubljenu energiju od vrlo dinamičnog kretanja i skakanja po pozornici nadoknađuje seksualnom energijom mladih pratilaca, koji specijalno za tu namenu sačinjavaju obavezni deo njene pratnje. Interesantno je, i pored toga što je očito da Tina Tarner dobro poznaje upotrebu seksualne magije u cilju podmlađivanja, objasniti njenu neprirodnu izdržljivost za te godine, kao i fizički izgled. Umesto već otrcane formulacije da se radi o medicinskom fenomenu koji nauka još nije u stanju da objasni, vredi se u ovom slučaju zapitati da tu nije i đavo umešao svoje prste da joj malo zakasnelo obezbedi slavu i uspeh. Iskustvo stečeno muzičkim i televizijskim propagiranjem ideja satanizma, u novije vreme se koristi da se ljubav prema simbolima zla plasira i preko drugog mas medija - filma. Tako se sada u najnovijim filmovima sa simpatijom govori o vukodlacima tinejdžerima koji postaju šampioni boksa ili košarke; o vampiru Drakuli koji je postao dobronameran i zato pije sintetičku krv; o savremenim devojkama vešticama koje su usamljene i simpatične, a nemaju nikog odgovarajućeg da im napravi decu, pa u tu svrhu prizivaju princa iz pakla, da im na obostrano zadovoljstvo ispuni tu želju; o đavolu koji uopšte nije tako crn kao što se tvrdi, pošto prima posetioce u pakao, i ako ga nadmudre, slobodno ih pušta da se vrate nazad, a vešticama koje koriste magijske simbole i ritualna prizivanja isključivo radi dobronamerne pomoći ljudima koji su u nevolji, i slične bisere suprotne svakoj logici i zdravoj pameti. Za Ameriku snimanje ovakvih filmova uopšte ne predstavlja problem, jer je u njoj i zvanično odobren, kao religija, kult satane, čija je crkva osnovana u San Francisku 1966. godine, sa Antonom Lavejem na čelu, i kojoj su pripadala i pripadaju neka poznata imena filmske umetnosti. Njena članica je bila glumica Džejn Mensfild, kojoj je u čudnim okolnostima odsećena glava u saobraćajnoj nesreći kada je pokušala da napusti članstvo. Režiser Roman Polanski i njegova supruga Šaron Tejst su takođe pripadali satanistima. Njih dvoje su snimili film "Rozmarina beba", koji govori o devojci koja prizivanjem uspeva da postane verenica satane i sa njim rodi dete. Glumica je kasnije ubijena u trudnoći, u svojoj kući, a ubica je takođe satanista Čarls Menson. Izgleda da je jedina neizvesna i stvarna nagrada koju satanisti mogu da očekuju od satane to da će ih ubiti drugi satanisti ili da će izvršiti samoubistvo. Po sopstvenom priznanju, u sataniste spada i vrlo popularna glumica u raznim horor filmovima Sigurny Viwer, koja je u vreme dok je bila fotomodel služila satanistima u crnim misama kao gola devojka - oltar, a sada se bavi veštičarenjem. Koliko se u Americi ceni, voli, i poštuje đavo i crna magija svedoči da je grad Salem ("Vestice iz Salema") jedino zvanično proglašen grad veštica, glavna veštica je gradonačelnik, a i šerif je veštac. Čija li se pravda primenjuje u ovom gradu, i kome se zaklanjaju na sudu, nameće se samo. Svoju ideologiju savremeni satanisti uglavnom zasnivaju na pravilima i pisanim materijalima reda "Ordo-Templi Orientis" (red istočnih templara) koji je osnovao engleski crni mag Alister Krouli. Po njihovom učenju je otac života Haos (tj. đavo je otac pravog života uživanja svim čulima, a majka zemlje je Babilon (odnosno za simboličnu majku su svesno izabrali vavilonsku kurvu). Svoje rituale objašnjavaju da imaju za cilj da pomognu i nauče ljude da prihvate svoje telesne i materijalne nagone i potrebe bez osećanja krivice. Redu OTO su pripadali i njegove tehnike upražnjavali vođe Trećeg Rajha: Hitler, Hes, Gering i Rozenberg, koji su kasnije formirali crnomagijsku organizaciju "Ultima Tula", koja je pored ostalog glorifikovala fizičku i intelektualnu nadmoć arijevske rase nad drugima. To jeste razlog zašto je za sataniste u svetu posebno privlačna scenografija nacističke stranke sa lobanjama, crnim zmijama, kukastim krstovima i slično. Na opasnost od satanista posebno ukazuje činjenica da su uspeli da se infiltriraju u obrazovni sistem i pedagoške ustanove, kako među profesore, tako i među učenike i studente. Neke stvari u vezi toga su nejasne. Kako na Fakultetu muzičkih umetnosti kod profesorice, koja javno ispoljava svoju pripadnost satanizmu, može da položi student kome satanizam, u bilo kom pogledu, ne odgovara. Zanimljivo je da i totalni neuspeh policije da otkrije sastajališta i ustrojstvo satanista, može bez teškoća da se sazna čak od učenika osnovnih škola, gde poneki mali drugar već pripada satanističkim družinama "Crna ruža", "Vatra pakla" čija su najpoznatija sastajališta u Kalemegdanskim katakombama i istoimenoj kuli u podnožju opservatorije. Promoteri i distributeri pesama hevi i metal rok sastava sa njihovim nadražujućim dubokim tonovima i ritmom niske frekvencije, uz već pomenute tekstove i scenografiju, tvrde da je jedini razlog za objavljivanje ovakvih spotova i kaseta velika zainteresovanost publike za kupovinu istih, i da ne postoje neki prikriveni razlozi za njihovo popularisanje. Ova tvrdnja predstavlja perfidnu laž od samog početka, jer interes za ove grupe je takav, da uspevaju da prikupe dovoljno slušalaca za jedan koncert tek kada se nekoliko grupa udruže, a kasete se kupuju zato što određene spotove sa crnomagijskim konotacijama voditelji i urednici stalno vrte na televizijskim ekranima i tako ih nameću neobaveštenim gledaocima, koji misle da je razlog čestog pojavljivanja njihova popularnost, pa na kraju požele da kupe kasetu. Istina je dakle potpuno drugačija, jer upravo pevači i grupe koje neguju muziku potpuno suprotnu hevi i metal roku, kad god prirede sami koncert pa ga čak i ponove nekoliko puta, problem je da se dođe do karte, što rečito govori o pravom, a ne nametnutom interesovanju publike. To su nam svima dobro poznata imena "Galija", "Bajaga i instruktori", Đorđe Balašević, Bora Đorđević i "Riblja čorba", Željko Samardžić, "Garavi sokak", "Legende", Merima Njegomir, čiji savremeni muzički izraz uspeva ne samo da zadovolji nego i da se oplemene slušaoce. Njihovi spotovi se mnogo ređe viđaju, a baš za njih publika je mnogo više zinteresovana.
