Lux Hermeticum

[Nilaya_Vamp]

SHAMANSKI ASTRALNI DAR
Profesor dr Viliem Dods, sa Univerziteta u Kaliforniji, 1951. godine pise u svojoj knjizi “Grci i irealnost" kako je kod starih Grka postojalo verovanje da ljudi mogu odvojiti dusu od tela, a zatim se vratiti sa informacijama sa tih mesta. Njegovo je misljenje da je ovo predanje doslo do Grka preko Sirije i Iraka, a da ustvari potice iz dalekog Sibira. Kod Korjaka, Tunguza, Jakuta i drugih sibirskih plemena postoji verovanje da je moguce razdvojiti dusu od tela za vreme zivota - znaci da dusa i telo mogu odredjeno vreme voditi zajednicki ali isto tako i odvojen zivot. Profesor Dods daje interesantan prikaz Shamana u svojoj knjizi: “Za Shamana se moze reci da je psiholoski labilna licnost koja je osetila zov da se posveti verskom zivotu. Kao rezultat tog poriva, on prolazi kroz razdoblje surove obuke koja se obicno sastoji od povlacenja u samocu i strogog posta za vreme koga moze nastati i psiholoska promena pola. Iz ovog verskog povlacenja u samocu on izlazi sa stecenom moci, stvarnom ili uobrazenom, da moze po svojoj volji preci u stanje mentalne odvojenosti. U takvom stanju za njega se ne veruje da je, poput Pitije ili savremenih medijuma, opsednut nekim duhom, vec se veruje da njegova dusa napusta telo i putuje u daljine, najcesce u carstvo duha. Zapravo, Shaman se moze videti istovremeno na raznim mestima, on ima moc bilokacije (istovremena prisutnost iste osobe na dva potpuno razlicita mesta). Iz tih dozivljaja, koje on prica u improviziranoj pesmi, on stice sposobnost proricanja, stvaranja religiozne poezije i lecenja magijom, sto ga sve cini veoma vaznom osobom u zajednici. On postaje osoba koja poseduje natprirodnu mudrost." Znamo da su Shamani cesto bile neugledne zene, hendikepirani muskarci, seksualno neodredjene osobe, debilna stvorenja ili polulude osobe ali isto tako i veoma inteligentni pojedinci. Kako se onda biraju Shamani? Najveci broj njih to postaje automatski, prema nasledju i to, iskljucivo, po zenskoj liniji. Ukoliko cerka nema taj poriv, onda Shansu ima sestricnina ili bratanica, a ako ni toga nema onda dolazi do samoizbora ili skole. Kanadski Indijaci imaju klasicnu skolu u kojoj je teoretski deo obavezan, a prakticni deo traje sistemom eliminacije do najboljeg kandidata. Nema odredjene starosne granice za buduce Shamane (to moze biti od 15 do 35 godina) vec je vazan unutrasnji poziv i zelja da se, do krajnosti, posveti svestenickom poslu. Ipak, Shamanstvo ne pripada ni jednoj posebnoj religiji - oni ne samo da imaju rang svestenika vec, vekovima, uobicavaju i filozofiju svojih plemena stvarajuci tako jednu vrstu autotohne vere. Kao sto smo vec pomenuli, kada oseti poziv, kandidat, zena ili muskarac, napusta sumu ili nepreglednu pustaru. Za svo vreme praktikovanja ona mora da se zestoko pati: nema hrane i vode, nema odece i zaklona od nepogoda. Taj isposnicki zivot je toliko tezak da veliki broj njih ne uspeva da prezivi taj period.

Ponekad aktuelni Shaman odnosno ucitelj oceni da je kandidat nedostojan i prekida njegovo mucenje (pripravnici su cesto pod diskretnom prismotrom) ali njegov povratak u pleme nije moguc - time se istovremeno izrice i proterivanje. Katkada, pripravnik postaje Shaman ali je dotadasnji dobar i zato novi, makar bio mnogo mladji i bolji, mora da potrazi srecu negde drugde. Ukoliko stari umre ili ga ubiju rodjaci nezadovoljni lecenjem svog rodjaka, oprobani moze da se vrati ali se to u praksi retko desava. Kod Tunguza i Korjaka, u Sibiru, svaki dan bez Shamana se smatra velikom nesrecom tako da se pitanje pribavljanja novog smatra najvaznijim. Kakav je cilj velikim fizickim mukama pripravnika za Shamana? Sem ocigledne potrebe da se postigne otpornost na glad, zedj, hladnocu i bol potrebno je i ovladati duhovima. Kada kandidat stekne utisak da je to uspeo vraca se u pleme gde ga podvrgavaju proveri. Nekada to cini Shaman, nekada stariji saplemenici, a ponekad i citava plemenska zajednica. Fizicki ispiti su, blago receno, teski. Kod cukcima se moraju nositi ogromni komadi stene, kod Ujgura se mora skakati sa grane ili sa velike visine u potoke, kod Lapa se mora provesti go citav dan napolju, a da se ne promrzne (to je, uzgred, na Aljasci), a kod Tunguza se u ledu zamrznute reke izreze devet rupa (pripravnik mora skociti u prvu rupu, zaroniti pod led te izlaziti na povrsinu redom iz svake rupe), a kod Manoha se zalozi velika vatra kroz koju se mora proci a da se ne opece ili oseti bol. Ako prodje i prezivi prve ispite nizu se novi. Pored uobicajenih, na koje se pripravnici delimicno mogu pripremiti, uvek se, na licu mesta izmisljaju i novi. Posto polozi fizicki deo, buduci Shaman mora da pokaze svoje znanje iz lecenja (obavezno mu se dovode najtezi i tesko izlecivi slucajevi), proricanja i vracanja kao i ono sto uopsteno nazivaju gospodarenje duhovima.
Drevni narodi su smatrali da duhovi stoje iza svih dobrih i zlih stvari i da im ne treba sluziti vec, naprotiv, treba sve uciniti da bi im se gospodarilo. Ako se gospodari dobrim duhovima onda se dobija moc da se vidi iz zemlje duhova i da se poseduje neobjasnjiva snaga, a ako se ukrote zli duhovi onda je moguce elminisati svaku bolest. Gospodarenje duhovima se vrsilo u raznim oblicima transa i uvek je, istovremeno, predstavljalo i odredjeni verski obred, prevashodno paganskog tipa, i pretezno vezano za sezonske potrebe. Znaci, pored opstih sposobnosti za gospodarenje duhovima, pripravnik je morao da pokaze i neku konkretnu radnju kao sto je izazivanje kise u susnom periodu. Tek tada, pleme priznaje da je pripravnik postao pravi Shaman. Njegov polozaj u plemenu je vazan ali ne i svetacki - on jednostavno mora stalno da se dokazuje. Uzdizanje duse ili astralno putovanje ne praktikuje se cesto - to je jedna od vekovima odrzavanih i velikih vestina Shamana. Jos od pradavnih vremena su Shamani, i ne samo oni, bili uvereni da je ociscenje vodom neophodna priprema za svaki verski obred, a pogotovo za uzdizanje duse. Ponekad bi se Shaman zagnjurio u potok ili reku bez obzira koliko je hladna - a nekad je preciscavanje vrseno samo polivanjem vodom iz specijalnih mesina, najcesce jagnjecih. Postoji verovanje kod Tatara da Shaman, posle polivanja i dobrog preznojavanja, do te mere isparava da se to dize u nebo i vraca u vidu kisnih kapi. Tako dozivanje kise nije retko ali posto to nije predmet ovog odeljka necemo se time detaljnije baviti. Polivanje je mozda najvaznija ali istovremeno i najkraca priprema za astralno putovanje. U pitanju su visednevne pripreme: pored obaveznog posta, podvrgavanja uobicajenim fizickim naporima, prethodne konsultacije sa duhovima i meditacije, Shaman uvek ima i neki svoj poseban, prepoznatljiv ritual.

Mada Shamani obicno to cine na nepristupacnim mestima jer im nije potrebna ni reklama ni podrska/ zabelezeno je da se u nekim plemenima obred uzdizanja duse izvodi pred citavim plemenom, i to danima. U svojoj knjizi “Sveta gljiva" dr Andrija Puharic obred ovako opisuje: “Sam obred pocinje pri zalasku sunca, u plemenskom satoru i u prisutnosti svih clanova plemena. U sredini satora gori vatra od borovine, zasicujuci vazduh dimom, ugljendioksidom te terpentinskim i kamfornim sastojcima izgaranja. Shaman pocinje obred udarajuci u poseban bubanj (a to moze trajati satima), improvizujuci pesme i hvalospeve duhovima koji se sazivaju da pomognu pri odvajanju duse od tela. U odredjenom trenutku, dok jos traje bubnjanje, on iznenada ustaje i zapocinje brzi ples. To plesanje moze trajati jako dugo. Kada pocne osecati isceljenost, prestaje sa plesom i uzima veliku kolicinu odredjenog opojnog sredstva. To moze biti alkohol, duvan ili Amanita muscaria, zavisno od plemenskih obicaja i kulture. U svakom slucaju, dolazi do opijenosti odnosno transa. Tada Shaman opet pocinje sa plesom i fizickim naporima obnovljenom snagom. Postoje ocevici koji su videli da Shaman, dok je u takvom stanju, neprestano skace uvis gotovo dva metra. Njegov cilj je, ocito, da postigne potpunu telesnu iscrpljenost. Kada nastupi to stanje, Shaman iznenada klone na posebno pripremljen lezaj i zapadne u dubok trans. U satoru nastane tisina i prisutni bdiju nad njim da ne bi iznenada umro. Prica se da su Shamani pri ovom obredu umirali od prevelike iscrpljenosti. U ovakvom stanju transa Shaman tvrdi da ima dozivljaj pokretljivog sredista svesti (uzduzanja duse ili astralnog putovanja) dok odlazi duhovima podzemlja ili u udaljene krajeve sveta. Kada se probudi, polako se oporavlja pijuci caj i jeduci meso divljaci, a zatim clanovima plemena prica sta je video i doziveo." Shamani su, pomocu astralnih iskustava, bili u stanju da vide sta ce se dogoditi u bliskoj buducnosi, da saznaju tajne proslosti koja se mogla delimicno i proveriti kao i da otkriju tajne kosmosa jer su imali mogucnost medjuplanetarnog opstenja.

Njihovi susreti sa podzemljem nisu u funkciji zla niti su dokazi o zgresenju vec vise spiritualna forma razgovora sa mrtvima i prenosenju njihovih poruka zivima. Naucnici, zadivljeni sposobnostima ovih ljudi, obratili su posebnu paznju na koriscenje opojnih sredstava, a narocitu na gljivu muharu. Muhara (Amanita muscaria) je gljiva poznata jos iz drevnih vremena i uvek je koriscena za uzdizanje duse. To je lepa gljiva koja moze da poraste tridesetak santimetara i ciji je klobuk crven sa belim tacakama (mada postoji podvrsta u Americi koja ima boju zlata i, obavezno, bele tackice). Opste je misljenje da je ta gljiva otrovna (tako bar deluje na muve, pcele i druge insekte) ali se, odstranjivanjem kozice i krpica sa klobuka, moze jesti. Nucnici su ustanovili da muhara sadrzi muskarin, atropin i bufoterin. Nadprosecna snaga misica izazvana je muskarinom ali, ukoliko se on nestrucno upotrebi, deluje kao otrov i koci upravo one zivce koje je prethodno stimulisao. Atropin moze da blago umiri nervni sistem ali ga kasnije uznemirava i izaziva grceve i teske halucinacije. Uzgred, atropin je istovremeno i protivotrov za muskarin. Bufetenin, koji je u malom postotku, deluje slicno adrenalinu i ima halucigeno dejstvo na coveka. Bez obzira na sve sto su saznali, naucnici nisu uspeli da sa medijumima ostvare vantelesna iskustva, pa je jasno da gljiva sama po sebi nije kljuc za uzlet duse. Shamani ocigledno znaju kako da upotrebe tu gljivu, jer je doziranje ocito najvaznije /posto je smrtna opasnost evidentna/. Medjutim, muhara kod Shamana ocigledno podaruje neophodnu fizicku snagu u prvom stadijumu i obamrlost u drugom (valjda da telo ne ometa dusu u kretanju) ali je urodjena vidovitost nesto sto ti ljudi poseduju genetski i mozda bi mogli da se astralno setaju i bez upotrebe plesa, muzike i opojnih sredstava.

U Vankuveru sam imao interesantan susret sa jednim Shamanom koji se bavio meteorologijom kao hobijem. Njegove prognoze su, kao sigurne, bile svakodnevno emitovane na lokalnom radiju i to je, prema sopstvenom kazivanju, lepo naplacivao. Nikada nije gresio jer je svake noci imao vantelesno iskustvo u kome je pomerao svoju dusu unapred i tako video kakvo ce vreme biti. cesto je lecio ljude i proricao im sudbinu ali ih je ponekad i grubo odbijao. Posto sem prognoze nista nije naplacivao nije mi bilo jasno zasto odbija klijente pogotovo one bolesne kojima treba pomoc. Ljutito mi je rekao da ne prime nikoga kome ne moze pomoci i samim tim mi priznao da sve vidi unapred. Taj Shaman je tucao klobuk gljive u sitan prah, dodavao brezin sok i rakiju od neke vrste kaktusa, a zatim to sve mesao sa lojem od grizlija. Tom pomadom je mazao sebi celo i teme a napitak je, bez loja, pio svake veceri pre spavanja. Koristio se vizualizacijom pomocu starog kalendara koga je, namerno, stalno pomerao unapred. Po sopstvenom priznanju on se gotovo i nije udaljavao iz svog mesta vec je vise astralno leteo u buducnost. Pored toga je nasledio i specijalnu molitvu duhovima koje je morao da odobrovolji - to je izvodio pevuseci, na onaj tako poznat indijanski nacin. Uostalom, rekao mi je u poverenju, svaki Shaman ima astralni dar. Kada osete poziv da budu Shamani to nije nista drugo nego svesnost sta im je sudbina a dobrovoljno podvrgavanje mucenju je danak davno uspostavljenim obicajima - on je to mogao da bude i bez tih gluposti. Sutradan mi je vec saopstio da sledeci test, za koga nije bio siguran kada ce mu biti zatrazen, nece preziveti. Znao je tacno kad ce umreti.
_________________
She's In Love With Herself,She Likes The Dark,
On Her Milk White Neck The Devil's Mark...

[Nilaya_Vamp]

SHAMANSKA PRAKSA
Kao sto je danas slucaj sa istaknutim doktorima tako su i Shamani bili konsultovani o mnogim problemima plemena ali i licnim stvarima. Mada on nije bio poglavica, pa cak obicno ni iz boljih porodica, Shaman je imao veliki uticaj na svakodnevni zivot obicnih ljudi. Bio je uvek pitan o stvarima opstanka ali i ljubavi i sitnih duhovnih nedoumica; ucestvovao je u svim obredima i obicajima svakog coveka u plemenu. Ubistvo prvog lososa u sezoni, sakupljanje raznih bobica, obaranje kedra u svrhu izrade kanua - sve je to moralo biti vrseno u skladu odgovarajucih ritualnih formi. Bilo je vrlo vazno, na primer, odrzavati dobre odnose izmedju duha lososa i pripadnika plemena tako sto se duhu lososa objasnilo da Indijanci ubijaju ribu samo zbog toga sto im je neophodna za isranu; bez njih bi jednostavno umrli od gladi. Pre nego sto bi se krenulo u ratni okrsaj, duh Shamana bi morao biti poslat unapred kako bi izazvao propast neprijatelja. Nove naseobine su zahtevale njegove usluge, a isto tako i bilo kakvi javni radovi. Duhovi su bili svuda i Shaman je morao da stalno dela kako bi sprecio njihov los uticaj. Kao pomoc, prilikom bilo kakvih mogucih medicinskih problema, Shamanu stoje na raspolaganju mnoga prakticna znanja. Najveci broj znanja dobija kroz svoje pocetno skolovanje jer je to sinteza visevekovnog iskustva; ponesto svaki od njih sam sazna kroz svoju svakodnevnu praksu.
Neophodno je da bude sposoban da odmah spozna veliki broj razlicitih bolesti, licne psiholoske karakteristike coveka u pitanju i mogucnost upotrebe odredjene legende; treba da zna sve o israni ali i da govori iz trbuha i da se bavi hipnozom kada to situacija zahteva. Pored toga, on raspolaze sa zavidnim brojem licnih dekokta i obicnih cajeva kao i melema koje odredjuje u zato zahtevanim situacijama. Mnoga od tih znanja bi se danas mogla nazvati gluposcu ali ostala su i dan-danas vrlo efikasna. Svaka bolest je bila napadnuta detaljno izvedenim ritualom ali istovremeno potpomognuta konkretnim lekovima i onim sto su ti - pre naucne medicine priuceni doktori smatrali za najvaznije: verom, nadom i uverenjem da je Shaman u pravu kad potencira da je vreme najbolja medicina za mnoge stvari. cak i najmanje poboljsanje je smatrano kao veliki uspeh; time je naglasavano da je bilo vredno para i truda da se takvom lecenju pristupi. Ukoliko pacijent nije bio zadovoljan poboljsanjem ili ukoliko nema dovoljno volje smatrano je strasnim i verovalo se da tu tada vise nema leka. Najcesce se desavalo da bolesnik odluci da stoicki pati bez obzira sta mu se desava ili da se pomiri sa stanjem u stilu sta ce biti, bice.

Desavalo se da jake licnosti, uverene u svoju snagu ili potpuno bez te vere, ne zele da se predaju bolesti niti da od samana potraze pomoc. To ponasanje je izazvalo dvojako reagovanje: s jedne strane je potaknulo hrabre pojedince da sami sebe lece, a s druge strane je, posto bi umirali, uverilo ostale da se bez pomoci Shamana ne moze. Interesantno je i to da su Shamani podsticali ljudsko samopouzdanje - cak i kad je njihova pomoc direktno odbijana - jer su tvrdili da samo najjaci prezivljavaju a to je bio interes plemena. Kada se od Shamana trazilo da vidi saplemenika koji je ozbiljno bolestan, najcesce je tu bolest podveo pod klasifikaciju bolesti duse ili oboljenje koje su izazvali losi duhovi. Svi tesko bolesni pacijenti su bili izazov njegovom umecu, reputaciji a ponekad i njegovom sopstvenom dobrom zdravlju, bilo je zato vrlo vazno da odmah odbije slucajeve gde nije mogao pomoci. saman preliminarno posecuje bolesnika ne zato da odluci hoce li prihvatiti slucaj ili ne vec i da prouci okolinu mesta i da odluci kakav oblik preventivne procedure moze primeniti. Ukoliko odluci da nastupi, odmah ubira svoj honorar. Ponekad to iznosi prilicno, zato sto njegov licni kontakt sa duhovima cini od njega coveka kome se ne sme protiviti a pogotovo ga se ne sme uvrediti, satori, robovi, kanui i slicne dragocenosti su smatrani za pogodne darove, normalno, ukoliko se ne pokazu rezultati sve se to moralo vratiti.
Po primitku honorara Shaman bi se osamio; morao je dobro razmisliti kako da organizuje napad na neprijateljske duhove. Kada je slucaj ozbiljan, pogotovo ako je u pitanju bolesnik od ugleda, ozbiljni Shaman ce obavezno konsultovati nekog od kolega. Tada kada je isplanirao postupak lecenja, on dolazi u zajednicki sator ili komunalnu kucu noseci svoju magicnu mesahci torbu i obucen u odecu te profesije. Obicno ga prati jedan ili vise asistenata koji nose bubnjeve i ostale ritualne instrumente. Nije tesko zamisliti njihov prizor kako ulaze u veliku prostoriju u kojoj je u sredini ognjiste sa rasplamsanom vatrom. Rodbina i znatizeljnici sede i stoje unaokolo. Sve su oci uprte u Shamana, coveka koji je upravo opsednut sopstvenim duhom. U svom sou, koji podrzavaju i uvecavaju sujeverni posmatraci, strah i postovanje prema njihovom delu direktno uticu na pacijenta. Shamanski postupci se prilicno razlikuju, u zavisnosti od trenutnih dogadjaja u plemenu, ozbiljnosti oboljenja, licnog iskustva i, bez sumnje, od znacaja i imovnog stanja samog bolesnika. Neke radnje su brze i jezgrovite; drugi rituali traju i danima. Vrlo cesto se od rodbine i bliskih prijatelja trazi ucesce u magijskim postupcima. U jednom od tipicnih rituala bolesnik mora da pije slanu vodu za ispiranje i jacanje, kako bi se telo iznutra procistilo i pripremilo za dolazak duhova. U toj istoj slanoj vodi se mora dobro oprati kako bi telo bilo cisto i spolja. Tako se pocinje bez obzira koliko ce citava izvedba trajati - a ponekad to traje i nekoliko dana. Kada se ostvari odgovarajuce raspolozenje, Shaman pocinje da plese oko vatre, uvek drzeci svoju levu ruku uperenu prema centru prostorije gde se nalazi. Trese se u transu dok njegovi asistenti udaraju jednolicno u velike bubnjeve; svi prisutni pevaju odgovarajuce pesme. Intezitet i tempo se pazljivo odmeravaju (na osnovu posebnih znakova Shamana) jer on time direktno utice na raspolozenje prisutnih.

Postepeno, on sebe dovodi u stanje potpune ekstaze sto zarazno deluje na ostale, pa samim tim pozitivni stav i uzbudjenje uticu na pacijenta. Shaman suzava krug oko bolesnika, dodirujuci ga rukama, masirajuci obolela mesta, duvajuci kroz kostanu trubu, pokusavajuci da scepa strane, nasrtljive duhove svojom hvataljkom za duhove, stalno se dogovarajuci sa sebi naklonjenim duhovima. Izdize iznad pacijenta svoj sakralni amulet, specijalni dar koji je dobio od mocnih duhova upravo kao pomoc da bi lakse izlecio ljude. Tada stavlja oko vrata ili ruke bolesne osobe amajliju koju je sam napravio. Na kraju, Shaman je u takvom stanju da svi prisutni mogu lako da vide da ga je licni duh potpuno obuzeo. Sujeverje, impresivno srediste svih tih dogadjaja i strah od tajnih magijskih obreda, cine citav postupak neverovatno energetski mocnim. Delimicno hranjen i takvim bioenergetskim nabojem, Shaman odjednom u svojoj duhovnoj opsesiji vidi sve: psihu bolesnika, njegov fizicki sistem, istoriju bolesti, najskrivenije zelje. Istovremeno, magija je toliko jaka da je bolesnicki somatski sistem tako snazno sokiran i nebranjen da bilo kakav lek, podrzan snagom uma, vrlo verovatno deluje odmah i vrlo efikasno. Prema nekim proucavanjima, Shamani su postizali i postizu i dan-danas mnogo bolje rezultate nego njihove univerzitetski skolovane kolege. S obzirom na iskustvo i nacin prakticiranja, to nije ni malo cudno.


SHAMANSKA SEANSA
Veliki Shamani preduzimaju ekstaticno (astralno) putovanje u potrazi za dusom bolesnika, ali najveci broj Shamana su vidovnjaci koji u snu primaju naloge bogova i duhova ili uzimaju, na primer, otrovne gljive, da bi u stanju intoksinacije - polutransa mogli saznati kako da lece. Izgleda da prilican broj elemenata ekstatickog iskustva manje mocni Shamani uzimaju mehanicki iz mitova i legendi te rituala svojih naroda. Ipak, nas najvise zanima onaj deo sadrzaja Shamanske ekstaze koji se cini ziv, i zaista licno iskusan, ali je, logicno, i on smesten u mitski obrazac u Shamanskom opisu - prici nakon seanse - sto nas ne sprecava da uporedjujuci to iskustvo sa drugim slicnim iskustvima, i ovovekovnim, potvrdimo njegovu zivu verodostojnost. Mocan Shaman, izgleda, u ekstazi zaista odvaja svoje astralno od fizickog tela, i posecuje nize i vise astralne sfere: to odvajanje nuzno ukljucuje - buduci da je rec istovremeno i o astralnom odnosno mentalnom stanju svesti - i iskusavanje astralno mentalnog kolektivnog akasha - pamcenja (kolektivno nesvesno), ciji sadrzaj u ekstazi spontano izvire iz njegovog nesvesnog. Treba, dakle, samo umeti i znati razabrati sta je od tog njegovog iskustva zaista zivo, aktuelno, njemu dogadjajuce, a sta erupcija njegovog, odnosno kolektivno nesvesnog... Shaman (u ovom slucaju severnoamericki) prvo nastoji da otkrije uzroke bolesti.
Ako je rec o bolesti izazvanoj kradjom duse ili bolesti izazvanoj unosenjem magijskog predmeta, Shaman uspeva da ustanovi prirodu bolesti samo zahvaljujuci svojim ekstatickim sposobnostima. On raspolaze i brojnim duhovnim - pomocnicima, koji za njega traze uzrok bolesti, a seansa nuzno podrazumeva i dozivanje tih duhova. Uzroci kradje duse mogu biti: snovi koji izazivaju bekstvo duse, mrtvaci koji nikako da krenu ka Zemlji senki i sunjaju se okolo nastojeci da sa sobom povedu jos neku dusu ili, pak, sama dusa bolesnika odluta daleko od njegovog tela. Jedan Paviotso - Indijanac mi je to ovako rekao: “Kad neko iznenada umire treba obavezno pozvati Shamana. Ako se dusa nije suvise udaljila, Shaman moze da je vrati. On pada u trans da bi je doveo. Ako je dusa odmakla ka Drugom svetu, Shaman ne moze nista da ucini: suvise je velika razdaljina izmedju duse i njega". Za vreme sna dusa napusta telo i, ako nekog probudimo naglo, moze umreti. Zato Shamana ne treba nikad buditi iznenada. Stetne magijske predmete najcesce ubacuju carobnjaci, ali i duhovi. To su: kamencici, zivotinjski otpaci, insekti i slicno - njih carobnjak stvara snagom misli. Shamani sisanjem vade magijski predmet iz tela bolesnika. Shaman se kupa u zoru i u suton: tada se predaje meditacijama i molitvama. Shaman i bolesnik moraju postovati izvesne zabrane - izbegavaju trudne zene, zene koje imaju menstruaciju, i uopste bilo kakav izvor necistoce; ne jedu meso i slanu hranu itd. Shaman mora da se temeljno cisti koristeci sredstva za povracanje. I bolesnikova porodica se katkad predaje postu. Shamanske seanse su pravi ritual, i buduci javne, one, u odsustvu drugih religioznih svecanosti, odrzavaju izvesnu religioznu napetost u zajednici.

Pozivanje Shamana i odredjivanje nagrade, takodje ima ritualni karakter. Ako Shaman zatrazi suvise visoku cenu, ili ne zatrazi nista, razboli se. Uostalom, nagradu za lecenje ne odredjuje on, vec njegova moc. Jedino njegova porodica ima pravo na besplatno lecenje. U osnovnim crtama, severoamericke Shamanske seanse su slicne. Zato navodimo detaljno samo jednu. Posto je prihvatio da preduzme lecenje, Shaman se potanko obavestava o tome sta je pacijent radio pre bolesti, da bi otkrio njen uzrok. Potom daje nalog za izradu stapa koji ce se postaviti uz glavu bolesnika: to je stap duzine tri do cetiri stope, izradjen od vrbe, a na njegov vrh Shaman stavlja jedno orlovo pero. To pero ostaje kraj bolesnika preko noci, a stap se brizljivo cuva od necistih bolesti. (Dovoljno je da ga dodirne neki pas ili kojot, pa da se Shaman razboli ili izgubi svu moc). Istaknimo uzgred vaznost orlovog pera u severnoamerickom Shamanskom lecenju. Taj simbol magijskog leka verovatno je u vezi sa estatickim iskustvima Shamana. Shaman dolazi u kucu bolesnika oko devet sati uvece, u pratnji svoga tumaca govornika
, cija je uloga da glasno ponavlja svaku rec koju Shaman promrmlja (tumac takodje prima nagradu koja obicno iznosi polovinu Shamanove). Gdegod, tumac pre seanse izgovara molitvu i obraca se neposredno bolesti da je izvesti kako je Shaman stigao. Oko sredine seanse ponovo se umesa i obredno moli Shamana da izleci bolesnika. Izvesni Shamani, izmedju ostalog, imaju i jednu igracicu koja mora biti lepa i cedna: ona plese sa Shamanom, ili sama kad ovaj pristupi usisavanju. No, ucesce igracica u magijskim lecenjima izgleda da je inovacija novijeg datuma bar kod pripadnika plemena Paviotso.
Shaman prilazi bolesniku, go do pojasa i bos, i pocinje tiho da peva. Prisutni, poredjani uza zidove, prihvataju sa tumacem pesme jednu za drugom. Te pesme Shaman improvizuje na licu mesta i zaboravlja ih cim se seansa zavrsi. Njihova uloga je da dozovu duhove - pomocnike ali je inspiracija cisto estaticka: izvesni Shamani tvrde da ih u toku usredsredjivanja koje prethodi seansi, nadahnjuje njihova moc; drugi vole da im pesme dolaze posredstvom Shtapa sa orlovim perom. Nakon izvesnog vremena, Shaman ustaje i seta oko ognjista. Ako ima igracice, one ga prate. Potom se vraca na svoje mesto, pali svoju lulu, povlaci nekoliko dimova pa je predaje prisutnima, koji je, prema njihovoj preporuci, puse ukrug ili po dva dima. Za to vreme se pesme nastavljaju. O sledecoj etapi odlucuje priroda bolesti. Ako je bolesnik u nesvestici, jasno je da boluje od gubitka duse: Shaman moze pasti u trans da bi ustanovio dijagnozu ili da bi se posavetovao sa svojim mocima o nacinu lecenja. Ali, kad je rec o ovom poslednjem tipu dijagnoze, transu se pribegava samo ako je Shaman doista snazan. Kad se Shamanov duh pobednicki vrati sa svog estatickog (astralnog) putovanja u potrazi za dusom bolesnika, Shaman obavestava prisutne nadugacko pricajuci svoje dozivljaje. Kad je cilj transa otkrivanje uzroka bolesti, slike koje Shaman srece u toku ekstaze otkrivaju mu tajnu: ako vidi bolesnika kako se seta medju cvecem, izlecenje je sigurno: ako je, naprotiv cvece uvelo, smrt je neizbezna itd. Shamani se vracaju iz transa pevajuci sve dok ne dodju do pune svesti. Oni zure da saopste svoje astralno iskustvo...

Ako su uzrok bolesti prepoznali u nekom predmetu unetom u telo bolesnika, Shamani pristupaju njegovom vadjenju. Sisu deo tela koji su videli u transu kao srediste bolesti. Shamani najcesce sisu kozu neposredno mada je neki sisu pomocu kosti ili vrbove cevcice. Sve to vreme tumac i prisutni pevaju u horu dok ih Shaman ne prekine snaznim trzajem zvonca. Isisanu krv Shaman pljuje u jednu malu rupu, pa se obred ponavlja ispocetka, tj. Shaman povlaci nekoliko dimova iz svoje lule, plese oko vatre i ponovo pocinje da sise sve dok ne izvuce magijski predmet, kamencic, gustera, nekog insekta ili crva. Pokazuje ga prisutnim u krug, pa ga potom baca u malu rupu pokrivsi ovu prasinom. Pesme i obredno pusenje lule nastavljaju se do ponoci: zatim se pravi polucasovni prekid - prisutnima se sluzi hrana, prema naredjenjima Shamana, ali on ne dira i pazi da nijedna mrva ne padne na zemlju; ostaci hrane brizljivo se zakopavaju. Obred se zavrsava nesto pre zore. Neposredno pre kraja, Shaman poziva prisutne da plesu s njim oko ognjista pet do petnaest minuta. On vodi kolo pevajuci. Potom daje porodici naloge o ishrani bolesnika i odlucuje koji crtezi da se utetoviraju na telu bolesnika. Paviotso - Shaman na isti nacin vadi i puscana zrna ili vrhove strela. Shamanski obrdi predvidjanja i podesavanja vremena znatno su redji od obreda lecenja, ali zna se da Shaman moze da dovede kisu, zaustavi oblak, da istopi led na rekama, jednostavno pevajuci ili masuci perom. Njegove magijske moci izgleda da su nekad bile mnogo vece, i on se zabavlja tako sto se razmece njima. Neki Shamani plemena Paivotsa prorokuju ili tumace snove.


DA LI TA MOC SLABI?
Shamanizam, jasno, nije americka rec. Primerno, to je kult duhova i spiritizma prakticiran medju Rusima oko Urala, zatim Fincima, Madjarima, Turcima, Mongolima i Tunguzima. Nesto Shamanizma u izmenjenom obliku, ostalo je na Balkanu. Shamanizam je postojao na Tibetu pre dolaska Budizma. Moris Barbo je utvrdio veliku slicnost u Shamanistickom prakticiranju medju indijancima Britanske Kolumbioje i onog na Tibetu. Slican oblik, mozda i potpuno samostalno, razvio se u jugozapadnoj Africi. Nazalost, kao i sve drugo i Shamanizam je popustio pred dostignucima evropske civilizacije. Posle dolaska belog coveka i njegovih Shkolovanih ljudi, o Shamanima se pocela stvarati reputacija prevaranata i sarlatana. Njihovo tajno prizivanje duhova, hvataljka za lose uljeze i truba od ribljih kostiju dobijaju epitet hokus-pokus instrumenata; belci hladnokrvno objasnjavaju da su to obicne praznovernice i na svaki nacin ih nipodastavaju. Shamani polako ali sigurno gube svoju moc nad drugim ljudima. Ne prilagodjavajuci se, stari obicaji su osudjeni da lagano nestaju. U udaljenim krajevima, gde se magija belih ljudi tesko odomacivala, Indijanci su se i dalje obracali Shamanima za resavanje svojih problema.
Tokom velike epidemije influence 1918. i 1919. nije bilo dovoljno doktora da obilazi sva naselja i mnogi domoroci su morali da se obrate svojim vracima za pomoc. U selu Kispajaka na gornjem toku Skina River, Shaman po imenu Nuks je, uz pomoc magije, stvorio duh zene-vraca koja je, na osnovu mnogih svedocenja, spasla nebrojane ljudske zivote. Prilicno jednostavno, ali i uz pomoc ne male kolicine novca, civilizacija je onemogucila Shamanizam. Smrtni slucaj kao posledica tog umeca bio je predmet sudskog procesa koji je vodjen marta 1931. godine. Taj slucaj je u novinama bio predstavljen kao borba protiv vestica. Sleks Tie, Indijanac koji je bio stariji od 80. godina i Donald Grej bili su optuzeni da su upotrebili duh medveda da izazovu tesku upalu guse. Osudjeni su ali samo na godinu dana jer je ocenjeno da se takva praksa vise ne moze uzimati ozbiljno. To je na neki nacin bio zavrsni cin stopedesetogodisnjice borbe belih ljudi protiv tradicije koja se uspesno odrzavala vekovima. Hanibalizam je cesto bio pominjan kao deo ritualnih obreda Shamana, verovatno zato da bi se ogadio belcima. Frederik Hovej, jedan od prvih kanadskih istrazitelja je, opisujuci ritualne obrede kategoricki tvrdio da niti je video niti je ikad cuo da je do hanibalizma ikada doslo.

Moguce objasnjenje za postojanje takve besmislene tvrdnje dao je antropolog Klark iz Vankuvera. Prema njemu, stvar je u nacinu razmisljanja belog coveka. Belac je dovoljno tvrdoglav da ne veruje da se rak moze izleciti melemom, ali istovremeno smatra da se elektricnim udarima moze izleciti reumatizam i da se nikada konj nije upotrebljavao za prevoz robe i ljudi, vec oduvek automobli i naravno, da su sve druge rase obicni divljaci. Tako belac moze progutati svaku glupost pa zameniti ritualno ujedanje za vreme inicijacije sa hanibalizmom. Interesantan je i primer dr Njukomba koji je pokupio pet Indijanaca i doveo ih, kao atrakciju, na Sajam u Sent Luisu 1904. godine. Dr Njukomb je bio pisac i smatran je velikim poznavaocem indijanaca mada nije preterano verovao njihovoj mitologiji. Usred Sajma, kao u nekoj vrsti soua ispostavilo se da je jedan od njih Shaman; ostro su mu odbrusili da gleda svoja posla kada je pokusao da ih spreci da ubiju i pojedu mladog crnca. Velika grupa posmatraca je bila takodje sokirana prizorom i potpuno nesposobna da bilo sta preduzme. Kada je policija stigla da uhapsi ubice, mali crnac se pojavio izmedju njihovih ruku, naklonio se i otrcao. Krv i komad mesa su kao rukom nestali a indijanci su se smejali kao ludi. Grupna hipnoza, iluzionizam ili neki Shamanski trik, dr Njukomb nije znao da objasni jer im nije bilo na kraj pameti da bilo sta objasnjavaju.

Jedino sto je bilo sigurno je cinjenica da je pojedeni mali crnac ostao ziv i u jednom komadu. citalac se moze upitati da li je zamena Shamana uvazenim praktikantima magije belog coveka donela bilo kakav napredak Indijancima. Sumnjamo. Neugodna je cinjenica da je u Britanskoj Kolumbiji gde Indijance nisu ubijali iz sporta (procena je da je u Severnoj i Juznoj Americi ubijeno najmanje 80 miliona tih plemenitih ljudi), broj Indijanaca iznosio oko 150 hiljada, a da ih danas nema ni trecina. U doba kada je po predanju dosao Hoe sin u severnozapadni Pacifik, Shamanizam je odmah uspostavljen. Za to vreme su evropski hriscani slusali rec svetog Avgustina i slicnih koji su oznacavali bolest kao uticaj djavola i paklenih demona. Lekovi su smatrani nepotrebnim. Jedina nada u ozdravljenje lezala je u teranju bolesnika da se moli Bogu i svetim ljudima - u poredjenju sa tim, sa pravom se moze tvrditi da su Indijanski lekari - Shamani - sluzili vrlo dobro svom narodu.

SPIRITUALNO SRCE
U meksickim drzavama Malisko i Najart, u veoma nepristupacnim oblastima zivi jos oko 15.000 Huicol indijanaca koji su ziveli u tim krajevima i pre nego sto su Acteci stigli. Snaga njihove kulture je bila toliko jaka da ne samo sto nisu dozvolili da ih asimiliraju vec su nastavili da razvijaju svoju kulturu sve do dolaska Korteza. I danas, kao i u proslosti, Huicoli brizno postuju kolektivnu memoriju kroz svoje tradicionalne ceremonije i komplikovane rituale i tako odrzavaju snazno i zdravo spiritualno srce (ijari). Za njih se kaze da su siromasni i nevini ali su prebogati u svojim dusama i ukupnom zivotu. Nema nicega negativnog u indiferentnosti Huicola prema materijalnim stvarima. Ijari (spiritualno srce), koje raste iz njihove samodiscipline, naoruzava ih dignitetom i integritetom koji su tako snazna karakteristika naroda Sijere. Kao kontrast modernom vremenu, Huicolin ekstremni zivot je pun transcedentalnih i amanetnih aspekata. Spiritualno srce se sastojalo od segmenata sveopstih memorija koje su se stvarale od pocetka civilizacije. Preci, kao sto su Vatra (Nas predak), More (Nasa majka), i prve zivotinje zrtvovale su svoja fizicka srca da bi podarili zivot Huicolima i da im usade ijari i snagu natprirodnih vizija. Huicoli se trude da se dokazu vrednim za spiritualni zivot kroz materijalno zrtvovanje odnosno uzdrzavanje od niza ovozemaljskih radosti. Tako je sadasnjost osvetljena beskonacnoscu, eliminisuci potrebe svakodnevnice. Umetnost Huicola ima razlicitih formi ali je svakako najvaznija ona forma koja obuhvata atribute svetlosti, mistike, transecendtalnosti i zajednistva.
To je religiozna umetnost posvecena obozavanju i to one vrste koje moze da izazove a ne samo da opise spiritualna iskustva. Samo Shamani ili igraci poznati kao maraacate (u jednini maraakana) razumeju egzaktne forme i tacna znacenja ove umetnosti, koja se moze shvatiti kao manifestacija kolektivne koju oni kontrolisu i sumiraju u ritualne forme, kad stotine Huicola nagrnu u ceremonijalne centre (tukipa) cesto udaljene i vise od jednog dana zamornog putovanja od njihovih prebivalista. Na mestu Tukipa oni zajeno uzimaju ucesca u izvedbi drame natprirodnog sadrzaja, cija je svrha da osvezi delove neba koji su neophodni za regeneraciju zivota naseg sveta. Uzimajuci uloge bogova, ucesnici treba da uspostave harmoniju izmedju Vode (Naseg pradede), Sunca (Naseg oca stvoritelja) i Nasu stariju bracu Vetra i Prostora. Tokom nekoliko dana oni se predaju stanju potpunog ritualnog imitiranja Tvorca kroz ples, pevanje, vracanje i mocne misticne obrede koji hipnotiShu masu prisutnih. Sve je to praceno bogatom, ritualnom muzikom. Prizivaju se tvorci pre svega predivnim pevanjem i igranjem maraakate, zatim mu se nude razlicite zrtve, najcesce zivotinjske, i predstavljaju mu se, u svoj svojoj lepoti, preostali primerci njihovom rukom stvorene rase. Zamisljeni duh Tvoraca i snazni ljudski duh se spajaju zajedno u beskonacno mudroj kombinaciji komunikacije makrokosmosa i mikrokosmosa, u kojoj beskonacno donosi vrline sadasnjosti. Decaci i devojcice, mladi i stari, svi uzimaju aktivnu ulogu u spajanju izmedju ljudi i bozanstva. Pojedinci kombinuju svoje zelje i entuzijazam sa osvedocenim iskustvom maraakame koji peva i igra za sve kao da je u pitanju jedna osoba. Tajne stvoritelja se uvecavaju neznanjem coveka; sve je to uvecano strahom jer je nas predak, uz bozju pomoc proveden kroz vatru i vodu, i tako ga ocelicio ali i obelezio. Kroz ceremoniju se familije iz udaljenih stanista ukljucuju u plemensku zajednicu. Kreacija magicnog vremena i prostora u obredu koji se izvodi u ceremonijalnim centrima reflektuje se i daje se primer za nacin zivota u porodicnim stanistima. Trans je dramatska kulminacija klipa kukuruza (to predstavlja Nasu majku), a moze se reci da je najvazniji momenat u ceremoniji upravo Ples za nasu majku, u kojem se moli da im oprosti sto je jedu.

Takav stav je vrlo simptomatican za Huicoline osecanje ekologije: “Sve zrtvuje u nase ime i za nase dobro, Kukuruz nam daje svoje kceri, Jelen nam daje svoje mlade, Sunce nam daje strele, More nam daje svoje kceri sljivina obraza, oblake pune kise". Huicoli svoju decu odgajaju u religioznom smislu zivota koje im, postepeno, pomaze da shvati misterije oko njih. Deca slusaju dok stariji prizivaju smisao legendi i iznose sopstvena iskustva. Uce sve sto je bitno za njihov zivot i sto ih povezuje sa transecedentalnom realnoscu u svakom prirodnom fenomenu, da se biljke, ljudi i zivotinje pretvaraju jedni u druge, da menjaju svoja imena i materijalne forme i da na neki nacin led tera vodu da dodje do mora ali isto tako da se iz pare moze pretvoriti u kapljicu, da se razlicita misljenja slobodnog uma mogu pretvarati u stenje i kamenje kao vecni znakovi arogancije nezrelog mozga (verovatno se nereligiozna misljenja podrazumevaju pod time). cesto se desavaju magicna ozdravljenja i deca su svedoci svih delova paranormalnih dogadjaja. Kao dodatak decu uce kako da predstave sveto pisanje kroz rad iglom ili pletenjem, klesanjem kamena te upotrebom ponosnih stabala za izradu kipova. Kao posebna umetnost smatra se izrada specijalnog mozaika na platnu, pre svega od kore drveta, stakla, kristala i zada. Nivo izrazajnosti Huicol umetnika zavisi od dubine mita i njegove licne vizije - sto od njih zahteva da udju u duh stvari koju zele da predstave i oni to cine radije nego da svoje delo posmatraju kao odvojeni objekat. Veoma iskusni maraakame je u stanju da zamisli da je zemlja na kojoj stoji ziva osoba i da ona ustvari predstavlja Nasu majku Zemlju. Svrha svega je da dostignemo nivo na kojem mozemo videti drugo bice, i to u svom sopstvenom umu i telu, da ostvarimo direktnu komunikaciju srca i srca.
zelji da zadobiju spiritualno srce (ijari) koje omogucava takve vizije, Huicoli moraju da nauce kako da kontrolisu svoje telo (pomocu voljne dominacije nad apetitom i odstranjivanjem svih misli koje mogu da opterete njihovu svest i da ometu vizionarske snage). Videti sebe kroz dusu kao sto su to nekadasnji preci cinili, znaci da ljudska jedinka prolazi kroz nieriku (mandala ili spiritualno ogledalo); nierika reflektuje sve sto postoji, kako na spiritualnom tako i na materijalnom planu. Slikar More Benitez to ovako iznosi: “Da bi se postiglo stanje nierike, covek mora da se zrtvuje - postom, uzdrzavanjem od seksualnih odnosa, eliminacijom zlih misli - umesto toaga treba da se misli jedino o sreci; postizanju nierike jer samo tako mozemo nesto nauciti o ijari i kupuri nase Majke Zemlje". Da bi se dostigla nierika, Huicoli moraju preduzeti putovanje oko 500 kilometara u potrazi za pejotom - vrstom kaktusa koji raste u pustinji i koji sadrzi, izmedju ostalih alkaloida i substanci, meskalin koja efikasno deluje na oslobadjanje uma. Tragaci za pejotom, poznatiji kao pejoteros, moraju da razviju dve licnosti tokom svog dugog puta. Prva licnost mora da bude bozanstvo, unutrasnja personalnost, koja raste kako se putnik odmice od svog svakodnevnog sveta. Posle mnogo dana pesacenja putnik je fizicki premoren, on vise ne oseca prasinu u svojim noznim noktima, nije u stanju da se tokom hladne noci odmori i ugreje, a potom je nesposoban da uspostavi kontakt sa ljudima koje srece. Njihovo telo je toliko izmuceno da im je potrebna dusevna hrana da zameni izgubljenu energiju tela. Unutrasnja snaga ijarija jaca kako nestaju osobine socijalnog bica - kroz to se ponovo radja potrebna snaga za pokretanje i osmisljavanje jednog ociscenog i nevinog bica. Druga licnost - spolja, telesna licnost - je umesana u dogadjaj kako bi sprecila destruktivnu okolinu da omete intenzivnu realnost unutrasnjeg bica. Ta druga licnost je nase fizicko telo, pomagac duse. Ljudi koji zrtvuju sva telesna zadovoljstva ne primecuju nikakav trag patnje ili bola dok se krecu putem svog samoispitivanja. Uz pejoteros otkrivaju prava imena svojih predaka dok slede put njihovih stopala; oni sada znaju da je njihova materijalna realnost apsurd i obmana. Pejatero zna da pejast sadrzi dusu Naseg Starijeg Brata, Jelena Sunca (Tamatsi Kaujumarie) koji je sebe zrtvovao da bi podario rodjenje pejotu, a sada se nudi ponovo da bi bio konzumiran od srecnih poklonika. To je momenat autenticne komunikacije, kad ponizeni pejatero stupi u direktan kontakt sa bogovima, posto Nas Stariji Brat predstavlja tog trenutka sve bogove. Nevidljivi glas govori pokloniku kroz pejast (pejast je uobicajen naziv za to naporno putovanje). Prenose se reci bogova sto omogucava pejateru da ih vidi, razume i prati; odredjene promene ostavljaju tragove u memoriji njegovog spiritualnog srca (ijari).

Mora se naglasiti da je zivotni cilj postici bliski kontakt sa bogovima i sa duhovnim bicem (esencijom) nasih zivota,odnosno zivota Huicola. Svako za sebe pomalo odgrce misticnu zavesu blestavosti zivota i kosmicku viziju unutrasnjeg bica, mada se nista od zivotne realnosti ne moze shvatiti tokom vise nasih zivota - to je, gotovo odjednom, moguce cuti i doziveti pod uticajem pejota. Pejateros se vracaju posle nekoliko nedelja ili meseci, kompletirajuci svoju uzvisenu misiju time sto donose odredjenu kolicinu pejota koji ce podeliti sa svojim saplemenicima tokom svetih obreda. Kroz svoje putovanje, oni na cudesan nacin obogacuju svoj jezik i sposbni su da objasne svoje dozivljene vizije. Ukoliko ne shvatamo misticne i poeticne teme kompleksnih Huocol rituala i ne uvazavamo natprirodne efekte njihove davno ukorenjene kulture verovatno cemo propustiti znacaj njihove izuzetno orginalne umetnosti. Kad god je Huicol umetnost stvarno autenticna (na zalost svuda ima hohstaplera i imitatora), ona govori mnogo vise Indijancima nego sto nasa zapadna umetnost govori nama. Poznati americki likovni kriticar Pol Vestem smatra da je pre-hispanska kultura bila pod velikim uticajem upravo Huicola i pravi zanimljive ocene: “Realnost nije neprodukovana - ona je stvarna. To je realnost magicnih misli. Ocigledno nije dovoljno to sto umetnik vidi i sto je sposoban da slikom opise okultno (da jasno razjasni misticno znacenje fenomena), sustina u tom slikarstvu je u tome da je ta i takva vizija potrebna posmatracima. Kad se pomene realizam obicno se misli na ovaj pravac gde slikar Reprodukuje vidljiv svet, svrha realizma u Srednjoj Americi je da omoguci vidjenje onih stvari koje su inace nevidljive". Iz toga proistice da u duhu tako shvacene umetnosti, kreativni umetnik mora da zivi kompletno zahvacen mitskim vizijama - samo tako moze biti sposoban da izrazi nevidljivu realnost. Takva realnost ima i maticni kvalitet jer slikarova kreacija mora da izazove odredjena ponasanja - delo mora da bude mesto gde se ocitava spiritualna energija ljudskih bica i pradavnih bogova, koje predstavlja.

LOPARSKI SHAMANI
Cesto se govori da Shamansko shvatanje zivota delimicno potice od Starohaldejaca. Haldejci ili Akadjani su verovali u mnostvo duhovno-materijalnih demona odnosno zlih duhova koji su na Nebu, Zemlji ali i u podzemnom svetu. Oni su stvorili posebnu religiju u kojoj je znacajno mesto zauzimao citav splet raznih obreda i rituala punih molitvi, kletvi, zaklinjanja, caranja, magijske igre i sl. - a sve to u funkciji isterivanja zlih duhova. Posto nisu znali za viruse i bakterije bili su uvereni da to zli duhovi ulaze u ljude i tako ih razboljevaju. Ako uzmemo u obzir sta je sve mislila zvanicna medicina do pre samo dva veka moze se sa sigurnoscu reci da je narodna medicina mnogo preciznije i realnije svatila bolest i nacine lecenja. Bilo je, dakle, neophodno ili stupiti u kontakt sa zlim duhom i oterati ga ili se obratiti dobrim duhovima za pomoc.
To, razume se, nije bilo lako pa su vekovima posebni ljudi usavrsavali nacine kontakta sa duhovima. Duznost Shamana je da proveri da li je bolesnik zaista zrtva zlog duha ili ne - ukoliko jeste njegova je duznost da ga udalji iz tela i to na takva mesta odakle se nikada ne moze vratiti. Posto se veruje da zli duhovi mogu da predju u kamenje, kosti, lobanje, nokte i mnoge druge, slicne predmete, Shamani ih cesto sa sobom nose bilo kao amajliju bilo kao fetise. Loparski Shamani (u tom narodu na severoistoku Rusije koji je slovenskog porekla ali prilicno izmesan sa drugim azijskim narodima tog prostora) se nazivaju nojdi i dozivljavaju ekstazu na razne nacine: zvacu duvan i lovorovo lisce, piju narkoticka sredstva (kanabis je obavezan sastojak), pevaju i uz bucnu i ritmicku muziku igraju dok ne padnu u trans. Kada mu se svest pomraci to je znak da je duh usao u njega, te da govori njegovim ustima. Sve sto izgovori prisutni budno pamte jer mu posle to ponavljaju radi autenticnog tumacenja. Kada mu je telo ukoceno, to znaci da mu dusa astralno putuje odnosno da mora da putuje na dug put da nadje duha. Kod nojda je veoma karakteristicno sto ta vrsta retko kad trazi odgovore na nebu ili na zemlji oko nas.

Najcesce Loparski Shaman posecuje duhove davno umrlih predaka ili samo podzemlje i tu trazi odgovore na gotovo sva pitanja. Dok saplemenici cuvaju i po nekoliko dana njhovo telo koje ne pokazuje nikakve znake zivota - nauka nije uspela da razjasni kako uspevaju da svoje vitalne funkcije do te mere smanje da su, u nekoliko slucajeva, utvrdjene cak klinicke smrti. Jedan od tih Shamana je bio premesten u bolnicu, 1927 godine i tri puna dana bio mrtav
dok se nije probudio, potpuno fizicki i psihicki stabilan cak zbijajuci sale na racun doktora i ostalog odeljenja jer je, i mrtav sve video. I dan-danas ti Shamani posecuju podzemno carstvo umrlih pa ih prizivaju da se jave, proklinju ih da idu svojim putem i mole ih da produze zivot bolesniku bar neko vreme. Nekada je taj razgovor glasan i obostran, nekada se cuju samo glasovi mrtvih a nekada vlada dugotrajna tisina. Nojdi su, najverovatnije, posto je to pradavna tradicija, prvi spiritisti - oni petnaestak vekova komuniciraju sa dusama mrtvih.

Prenose zivima poruke i zavete, savete za izlecenje i religijske misli. Shamanski opisi podzemnog carstva su krajnje jednostavni: to je, ocito, djavolsko drustvo i duse se zestoko pate. Nema tu tela niti fizickog mucenja ali nema spokoja niti odmora. Desava se tako da Shaman prenese i molbu iz pozemnog sveta koji danas deluje gotovo neverovatno. Shaman oseca potrebu da pomogne i dusama mrtvih pa cak i zlim duhovima, a ne samo zivim bicima. Sve je to deo jednog istog sveta, govore oni, i nema hamonije bez tog carstva. Sloveni su oduvek verovali u mrtve pa su spiritizam ili nekromantija vise nego sastavni deo pradavnih religija. Danas su to samo magijski obredi ili obicaji ali duboko ukorenjeni u narodu a dokle god bude Shamana i njihovog neverovatnog ucinka ostace i u duhovnom nacinu lecenja.


ZNACAJ SHAMANA KOD INDIJANACA
Indijansko kucno bavljenje lecenjem i njihova hirurska vestina su svakako vazno razdoblje u istoriji medicine. Medjutim, svo to njihovo umece bledi pred magicnom snagom isceljenja koju su posedovali Shamani. Shaman je bio zastrasujuca figura, obdarena mogucnoscu da komunicira sa mocnim duhovima, a isto tako i da utice na licnog duha svakog pripadnika plemena. Oko Shamana se stvara misticna atomsfera a raspolagao je znanjem koje su mu predavali predhodni Shamani. Obicni ljudi, puni straha i postovanja, vaspitani u sujeverju i obilju mitova, bili su presrecni da dodju u situaciju da im Shaman pomogne. Interesantan je nacin prenosenja Shamanskog znanja. Umetnost Shamanizma je, kao sto smo vec naveli, najcesce prenosena po zenskoj liniji (ujak bi preneo znanje svom sestricu) ali je bilo i slucajeva kada su i zene postajale Shamani. Mada je ostalo u legendi mnogo zenskih imena koje su bile vrsni Shamani, ipak je to danas prevasodno muski posao. Uostalom, mada je rodbinska veza bila vazna ona nije bila i dominantna. Kandidati koji su odredjivani za kurs Shamanizma bile su obicno vrlo senzitivne osobe i najcesce su birane u decjem dobu. cinjenica da je psihicka labilnost bila vazna (moglo bi se cak reci neophodna) nije lako svatljiva. Mozda je to bilo potrebno da bi se kasnije ucenje lakse omedjilo odredjenim senzitivnim pravilima. Medjutim, u takvom gledanju na ljudsku psihu Indijanci su razvili i, cak i za nase danasnje pojmove, veliku toleranciju. Seksualno izvitopereni, mentalno retardirani i miroljubivo maloumni bili su smatrani polu svetim bicima; uvek su imali sta da pojedu i gde da legnu i niko ih nije nagonio da bilo sta rade. U slucaju opasnih ludaka, Shamani bi pokusali da ih izlece.
Ukoliko bi pokusaj bio neuspeo, ludaka bi proterali ili, izuzetno, podvrgli operaciji mozga. Ono sto je stvarno bilo zacudjujuce umobolnik nije bio odgovoran za svoje postupke cak i kad bi izvrsio ubistvo ili izdao pleme. Nikakva kazna nije mogla nad takvim pripadnikom plemena biti izvrsena, vec mu je, ukoliko bi ostao u plemenu, i dalje bio priznavan polu-sveti tretman. Od krvozednih divljaka bi, izgleda, i dan danas moglo ponesto da se nauci. Vratimo se kandidatima za Shamane. Indoktrinacija kulta Shamanizma traje godinama i kandidat stice mnoga razlicita znanja. Kandidati asistiraju Shamanima prilikom tretmana i ubrzo nauce kako da se bore protiv bolesti. Za njih je od velike vaznosti da nauce da prepoznaju bolest a pogotovo koji lek da upotrebe, kakvu kolicinu i vreme trajanja. Posto Shaman naplacuje svoje usluge, ucenik od pocetka zna da ne sme da pogresi; ako se to desi, Shaman mora da vrati novac ili dobra koja je primio i, sto je jos gore, gubi svoju reputaciju. Nekoliko pogresnih intervencija i niko mu vise nece dolaziti; Shaman je vrlo tesko zvanje. Ako tokom lecenja pacijent umre, Shaman moze biti osumnjicen da je namerno izazvao lose duhove u cilju ispunjenja nekih svojih namera; drugim recima da je pacijenta namerno ubio. U tom slucaju Shaman ne samo da gubi profesionalnu reputaciju nego mu se moze desiti da neko iz rodbine preminulog izvrsi osvetu. Shodno tako velikom riziku, Shaman je postao izvrstan dijagnosticar. Za Shamana je neophodno i detaljno znanje o svim potvrdjenim a raspolozivim lekovima koji ce potvrditi pacijentovu veru u iscelitelja. S druge strane, svaki Shaman ima specificne medicinske tretmane za upalu ociju, cireve i bolesti koze; te lekove on nosi u svojoj lekarskoj torbi (mozete je nazvati i madjionicarskom).

Te licne tajne pojedinih Shamana izgradjuju licnu popularnost i ne uce se na visegodiShnjem skolovanju za nasledinke. Medjutim, znanje ne umire sa njima; oni to uvek prenesu nekom mladjem Shamanu, a najcesce svojim sestricima. Kako bi pomogli jedan drugome, mladi Shamani su se skupljali povremeno i ucili kako da upotrebljavaju instrumente svog zanimanja, razmenjivali bi svoja iskustva i ulivali medjusobno snagu i samouverenje. Uzeli bi jednu bolest na primer, prizivali licnog duha da to odstrani pa onda zajedno pronalazili odgovarajuceg veceg, opsteg duha i molili ga za akciju. Bilo je izuzetno vazno otkriti koji to duh moze biti upotrebljen da se vrati natrag dusa koja je napustila telo. Zamisljana je sveta truba od kostiju pomocu koje bi se isisala strana cestica u organizmu koja je izazvala bolest. Kao dodatak, mnogo magicnih postupaka je bilo upotrebljavano za pojedine bolesti - svaki Shaman je imao posebne postupke ali i pomocna sredstva (orlov kljun, galebovo krilo, medvedji nokti, vrabac, sismis i sl.) - i na neki nacin su tim znanjem izmedju sebe trgovali. Svaki materijalni pribor je bio povezan sa odgovarajucim mentalnim procesom i sme se samo tako upotrebljavati. Shaman je sve te stvarcice brizljivo odabrao i prema posebno utrdjenom postupku; po konacnom odabiru bi sve to potrpao u mesahci torbicu (kozni ekvivalent danasnje doktorske torbice) i stalno je nosio sa sobom. Pored svoje torbice gotovo uvek su nosili i druge potrebne instrumente, ogrlice i narukvice od zivotinjskih pandza, pregrst razlicitih najcesce osusenih trava, zvecke i ritualne bubnjeve. Mladi Shaman mora brizljivo da uci (od ucitelja - Shamana, u zajednickim susretima i samostalno) a posebno da ovlada psihologijom masa. Njegove prve pokusaje kontakta sa spiritualnim svetom brizljivo prate i ocenjuju ne samo stariji Shamani vec i njihovi rodjaci i plemenski znatizeljnici.

Da bi uspeo da stupi u kontakt sa duhovima mladi Shaman uci kako da padne u trans, ponekad se, pri tome, sluzeci autohipnozom i /ili hipnozom prisutnih a ne retko i iluzionizmom. Kako bi uspeo da dokaze da je stupio u kontakt sa duhovima on izradjuje citav niz razlicitih ponasanja koji to treba da otkriju. Tokom vremena, ukoliko postane poznat i priznat Shaman on ce napraviti sebi specijalni sesir i prsluk, nositi magicni prsten ili narukvicu, nositi malu koznu torbicu sa mirisnim biljem u mineralima, razviti nacin ponasanja pa cak narocitog govora. Posto je priznat od Shamana - ucitelja, rodbine i svojih saplemenika on ne ostaje u svome selu vec krece u svet. Potpuno fizicki i psihicki pripremljen mladi Shaman postaje majstor psihosomatske medicine, istinski je uveren da poseduje snagu desetorice i tako se i ponasa. Potrebno je ovde ukazati na jos jednu stvar. Posle dugog Skolovanja i izucavanja umetnosti Shamanizma a pre nego sto ga konacno priznaju kao profesionalca, kandidat mora da ispuni jos jedan zadatak. On se mora ocisititi od svih mogucih stranih duhova i, u isto vreme, mora pustiti kosu da raste a da je nikad ne pere ili ceslja. Tada ga mora prihvatiti neki od opstih duhova sto ce omoguciti njegovom licnom duhu da bude jak i da tako njegovo telo ostane zdravo. Mladi Shaman, u potrazi za velikim mocnim duhom, mora da luta sumama i brdima, da krstari obalama reka i okeana, da razgovara sa mudrim ljudima i da moli da ga prihvate. citavo to vreme se moli a cesto i glasno dovikuje privlaceci paznju svemogucih bogova. Posto konacno bude opsednut takvim mocnim pozitivnim duhom ocekuje se da postane glasnogovornik. Kandidat za Shamana je u potpunom transu; govori u ime duha a tako se i ponasa. Najcesce njegov govor i ponasanje nikome nisu u potpunosti jasni; stariji Shamani ipak nepogresivo znaju da li je opsednutost duha stvarna. Upravo tada je kandidat spreman za zavrsnu ispitnu ceremoniju; ukoliko uspesno polozi to ce ga promovisati u svet samanizma. Od njega se ocekuje da se povinuje natprirodnim secajima i porivima i da vise nikada ne pokazuje obicne ljudske osobine kao sto su, recimo, umor i strah. Sve ovo pokazuje da nije nimalo lako postati Shaman ali, na odredjeni nacin, otkriva mnoge stvari koje rade i Skolovani lekari.

Opis iz knjige “Price iz rane Britanske Kolumbije", napisane 1914, karakteristican je za citiranje. Autor, doktor Valkem je bio zvanicni lekar u Viktoriji i 1876 godine je dobio zadatak da ode u Kornoks, udaljen 220 kilometara od Viktorije, da vakcinise indijance protiv malih boginja. Ukrcao se na parobrod Karibu Flaj i tri dana kasnije je stigao na odrediste. Imao je pismo za Antona Horna koji je bio predsednik Hadson Bej kompanije u toj oblasti. Horn je Valkemu rekao da od vakcinacije u tom momentu nece biti nista jer su indijanci u misticnom zanosu zbog ceremonije stvaranja Shamana, odnosno njihovog lekara, Doktor Valkem se zatim upoznao sa poglavicom Nim-Nimom i dobio poziv da prisustvuje ceremoniji. Dok smo koracali, Nim-Nim mi je pricao kao je njegovo pleme nekada bilo mocmo, koliko ih sada ima i koliko su Indijanci koji su bili u Viktoriji doneli male boginje. Posledica zaraze bila je pet stotina mrtvih samo u njihovom plemenu, Tilikums. Rekao mi je mirnim glasom da je za sve bolesti kriv beli covek. I ne samo to, beli covek nezasito lovi divljac. Silom su ih uterali u rezervate dok su ranije mogli da idu gde zele. Ukratko, samo u nekoliko recenica mi je stavio do znanja da je sve bilo dobro do naseg dolaska. Tada samo stigli do satora gde se ceremonija odrzavala. Moglo se prici iz dva pravca; te pesacke staze su ustvari imale linije kao spoljne strane kanua. Neposredno ispred ulaza je mala, vodom ispunjena, udubina koja jednim svojim delom nestaje ispod krila satora. Po ulasku, prva vidljiva stvar je bila velika orlova glava, uzrezbarena u kanadskoj topoli. U svom zivotu nikada nisam video nesto tako lepo napravljeno. Ne samo sto je bilo tako verno prikazano vec i zbog svoje boje, izgleda i glatkoce. Za oci su bile upotrebljavane velike skoljke, sto je davalo orlu neki divljacki sjaj, kao sto bi se, uostalom i moglo ocekivati od tako opasne ptice. Opazio sam da na krajevima satora postoje odvodni kanali; verovatno je to bilo zato sto je u ovo doba bilo puno kise. Zapazio sam i nekoliko uzeta kao i jednu veliku drvenu kuku.

Sve je to ocigledno bilo u nekakvoj vezi sa predstojecom ceremonijom. Poglavica Nim-Nim mi je objasnio da osoba koja ce postati Shaman nije iz njegovog plemena; Dzoni cicete je bio iz Ju-kvul-toe, nekad cuvenog plemena po svojoj okrutnosti i hrabrosti. Dzoni je ovde dosao zbog toga sto je to bilo jedino mesto u kome ima dovoljno Shamana da ucestvuju u ceremoniji. Kao zahvalnost za tu privilegiju, Dzoni je nameravao da sledeceg dana, po obavljenom ispitu, pokloni dobara u vrednosti od hiljadu dolara. Upravo sada bi trebalo da objasnim proces obuke kandidata za Shamane jer sam, za vreme svog dugog boravka medju Indijancima saznao za mnoge njihove obicaje. Koliko znam, prvi korak aspiranata za njihovu medicinsku titulu je da ode u sumu i da nadje neko usamljeno mesto, ili na vrhu planine ili na obali nekog jezera ili reke, gde njegov razgovor sa duhovima nece biti prisluskivan od obicnih ljudi. Mada takav razgovor nisam cuo, znao sam da je u pitanju ritualna molitva, verovatno ista kao i ona koju Shamani svuda koriste, mada je sigurno i pookusaj komunikacija sa duhovima. Prema recima nekih od mojih poznanika Shamana, ponekad je u pitanju i postupak potpunog duhovnog preciscavanja. Desava se da se toliko uplase da im se cini da su mrtvi. U svakom slucaju, retko ko to suocavanje sa mocnim duhovima zeli da prepricava. Pre trideset tri godine sam trebao da posetim jednog bolesnika; unajmio sam bio indijanca iz plemena Velika Stopala da me tamo odvede. Kada smo dosli do jezera koje se sada zove Bjutiful ucinilo mi se da cujem glas sove. Indijanac se ukocio, izjavio je da se boji duhova jezera i odbio da dalje ide. Pokusaj da ga urazumim nije uspeo; jednostavno se okrenuo i vratio natrag. Ispostavilo se da ni kod Sivasa niko ne zeli tokom noci da me otprati pa sam na kraju nasao nekog poludivljeg belog lovca. On mi je prvi ukazao na to da to sto sam cio nije sova vec duh ili, mozda, neki mladi Shaman. Kada sam pre dvadesetak godina stigao na jezero Batl, probudio sam se u dva sata ujutro zbog neljudskog vriska koji mi je prosto probio usi. Glas je dolazio sa nekih pola milje udaljenosti i trajao je puna tri sata. Tada sam vec znao da to tuli neki mladi kandidat za medicinskog coveka. Moj saputnik, neiskusni Irac, nikako nije mogao sa mnom da se slozi o poreklu tog zvuka. Smatrao je da je u pitanju duh bansi, koga je nekad, u detinjstvu, cuo u blizini jezera Kilarni. Nasmejao sam se i odustao od ubedjivanja; znao sam iz iskustva da u takvim situacijama nikakvi argumenti ne pomazu. Negde pred zoru vrisak kandidata je zamenjen zavijanjem dva kaguara na drugoj strani jezera. To je izazvalo mnogo veci utisak na mog mladjeg prijatelja nego predjasnji bansi. Uspanicio se i predlozio da se odmah vratimo da je svojom nervozom noc ucinio prilicno neprijatnom. Ujutro se ipak malo smirio.

Pod izgovorom da donesem drva za vatru odsetao sam sam i uspeo da vidim uzrocnika vristanja od prethodne noci. Bio je skoro go, isaran bojama. Nazalost, cim me je video, odmah je pobegao. Kasnije sam saznao da je to bio indijanac iz Alert Beja koji nije uspeo da prodje inicijaciju. Smejuci duh iz jezera nije zeleo da sa njim ima ikakvog posla. sest punih nedelja kandidat za Shamana mora da luta kroz sumu i da se prehranjuje samo sumskim plodovima. citave noci mora da provede u apelu nocnim duhovima kako bi ga prihvatili. U pitanju je spiritizam, cist i jednostavan, ali taj spiritizam se svakako razlikuje od danasnjeg jer su duhovi kojima su se oni obracali bili izvorni a ne duhovi nekoga ko je umro. Usamljenost i nedostatak hrane svakako uticu na indijanca da ne oseca ni strah ni histeriju; prepusta se u potpunosti svom dozivanju. U takovom stanju njemu se cini da moze da cuje odgovor na svoj molidbeni krik. U tom stadijumu on odlucuje da se vrati u svoje pleme i tada je prilicno opasan - u sebi ima svakojake demone cija se glad moze utoliti samo krvlju. Polako i dostojanstveno mladi kandidat se vraca medju svoje bliznje koji ga cekaju sa znatizeljom i zebnjom. U blizini mesta svog rodjenja on zastaje i urlice sto moze groznije, verovatno da zaplasi one koji ga cekaju. Tada se zatrci medju njih, napada ih kao divlja zver i ujeda svakoga koga dohvati. Nema nikakvog otpora jer se smatra za veliku privilegiju biti ugrizen od buduceg Shamana. Ugriz nije bezopasan i u ustima kandidata se nadje dobar komad mesa. Ustvari on tada nema susret sa sebi ravnim; zamislja da se susreo sa divljim psom i trudi se da ga rastrgne na komadice. Posle toga, i najcesce van rodnog mesta, cetiri ili vise mudrih ljudi, po mogucnosti Shamana, izvede sa njim zavrsni ritual. Konacno mi se, eto, pruzila prilika da i to vidim. I tako sam, dan posto sam stigao sa gospodjom i gospodinom Hornom prisustvovalo ritualu. Bili smo jedini belci medju mnogo pripadnika razlicitih plemena i ja sam, gotovo instiktivno, pomislio na Kuperovu knjigu “Posednji Mohikanac".

Svi su oni, zapravo, bili poslednji pripadnici svojih plemena, jer su ih male boginje i druge bolesti jednostavno desetkovale. Bilo je potrebno civilizovati ih i ukljuciti u moderne tokove a ne iskoreniti ih. Kada smo usli na mesto obreda, docekalo nas je cetiri indijanca sa vucjim maskama. Tiho su i prilicno tuzno nesto pevali. Jos su dvojica igrali u krug, jedan sa maskom medveda a drugi sa maskom orla. Bilo je jasno da istovremeno obezbedjuju da neko nepoznat ne udje na mesto obreda. Poglavica Nim-Nim je stajao u njihovoj neposrednoj blizini, obucen u ljubicastu tuniku, sa svilenim, prilicno neobicnim sesirom. Svuda unaokolo su sedeli Indijanci, potpuno necujni. Pokazivali su nam mesta; bila su to improvizovana sedista ali prilicno udobna. Ono sto je najvaznije, omogucavala su nam odlican pogled na sve sto bi se moglo dogoditi. Svuda oko nas su bila ispunjana krzna zivotinja ali i kipovi demona uklesani u drvo. Primetio sam da sve zene sede zajedno i ucinilo mi se da im na licu vidim nervozu pa cak i strah. Proslo je skoro sat vremena kada su dobosari poceli da udaraju po dzinovskim bubnjevima; ritam je bio jak, jednolican i uznemiravajuci. cetiri Shamana je setalo gore-dole a jedan od njih me je neodoljivo podsecao na majmuna babuna. Dok su pevali, tresli su se svim udovima; narukvice od skoljaka i morskih rakova su na njima zvecale. Posle nekoliko minuta jedan broj zena i muskaraca uslo je u oznaceni krug i pocelo da se krece u ritmu uobicajenog plesa. Pevusili su jednakim tonom a isto tako jednolicno su igrali. Dok su igraci plesali jedan stariji covek je ispio celu flasu verovatno ribljeg ulja i poceo da poskakuje. U jednom momentu, bez vidljivog naprezanja, skocio je iz mesta bar cetiri metra u vis. Sledeceg momenta se izgubio iz vidokruga ostavivsi me potpuno zbunjenog. U osam sati sve je bilo potpuno mirno, toliko mirno da ste mogli cuti ukoliko bi i kap znoja pala na prasnjavo tlo. Upravo u toj grobnoj tisini se zacuo krik i odnekud je, kroz vazduh, uletelo ljudsko telo. Telo je bilo uvezano konopcima i lancima (tu stvar su prilicno brzo usvojili) i ljuljalo se tamo-amo. Kada se umirilo, svatio sam da je drvenom kukom uhvaceno za svaku ruku i nogu i da nije u nimalo zgodnom polozaju. Sve sto ga je vezivalo bilo je pricvrsceno za okolna stabla i sve je delovalo nekako groteskno. To je bio Dzoni cicete, potpuno obnazen, tek sa jednom tankom koznom trakom izmedju nogu. Nevidljivi ucesnici su pomerali uzad i poceli da ga dizu uvis pa ponovo dole, prilicno zustro. To se ponovilo tri puta. Tokom podizanja uvis on je izgovarao reci koje su verovatno bile predvidjene ritualom jer su mu Shamani glasno odgovarali. Za citavo to vreme su Shamani koracali gore-dole po zamisljenoj stazi koja nije bila duza od cetiri-pet metara, nemi dok je Dzoni govorio i vrlo glasni, kao uvezbani hor, kada bi mu odgovarali. Na Dzonovom licu nije bilo ni najmanjeg znaka torture koju mora da je zestoko osecao. Izgled lica mu je bio kao da sedi na zelenoj travi, zagledan u bele oblacice. Posle treceg cimanja gore-dole, cetiri snazna indijanca ga uhvatise i vrlo vesto ga oslobodise kuka, lanaca i konopaca. Doskocio je na zemlju lako, kao da nije visio u vazduhu. Tih cetiri snazna ratnika ostase oko njega kao da im je on zarobljenik. Prilican broj prisutnih kao da se uplasio da bi on mogao da pobegne; poceli su da se pomeraju i da traze sigurnija mesta. Sada je dosao najinteresantniji deo ceremonije; deset indijanaca se pojavilo ispred njega, bili su to snazni ljudi, goli do pojasa. Buduci Shaman je poceo da pokazuje zube, rezeci; jos uvek je bio i gladan i ljut jer je proslo malo vremena otkako je stigao sa planine. Kada je, poput besnog psa, nasrnuo na prvog indijanca, stvarno je licio mnogo vise na divlju zver negoli na ljudsko bice. Postepeno je uspeo da dovuce cuvare - oni su ga, sva cetvorica, cvrsto drzali - do prve zrtve, uz pratnju Shamana koji su pevali. Dohvativsi prvog od deset predvidjenih zrtava, dohvatio ga je za misicu i odgrizao dobar komad. Dok se primicao drugom, Shamani su, na nase iznenadjenje, pokazali posebnu paznju rani na misici prvog coveka - da pokazu da nema nikakve prevare, pretpostavljam. Namazali su ranu mascu i previli je. Posto su to ucinili, tutnuli su mu u ruku komad zlata na osnovu, kako sam to od Horna kasnije cuo, dogovora izmedju zrtve i Dzonijevih prijatelja. Posle te predstave sa zubima, Hornova zena se setila svoje dece i hitno napustila spektakl. Dzoni je, sa uspehom, ugrizao svih deset predvidjenih zrtava. U istom trenutku kada je zavrsio sa zadnjim ugledao je malog psa - mada je malo verovatno da je taj pas tu slucajno bio - uhvatio ga sa obe ruke i poceo da ga jede zivog. Pratioci su ga zatim ponovo uhvatili i gurnuli prema jednom malom, odredjenom prostoru; jedva su mu otrgli psa iz ruku. Prijatelji su ga prihvatili i obradili mu rane koje je zadobio od kuka dok je visio. Primetio sam kako su svi oni koje je on ugrizao dobijali odstetu. Jos jednom sam se ogledao oko sebe; svi su bili u nekoj vrsti ekstaze. Bilo je fantasticno i to sto je jedan, makar i veliki sator, mogao da primi tolko ljudi. Razmisljao sam: ako se ovakav obred vrsi u nasem prisustvu kakve li se krvolocne orgije morale biti pre nego sto su belci stigli.

Pokojni gospodin Mofat, jedan od starijih sluzbenika Hadson Bej kompaniije, ispricao mi je jedne veceri u Viktoriji interesantan dogadjaj. Dok je sluzbovao u Fort Rupertu imao je priliku da sretne jednog od tih buducih Shamana, i to na samom povratku iz sume gde je umilostivio demone. Nesrecnik je urlicuci uleteo u naselje, grizao ljude, zene i decu, pa cak pokusao da napadne i njega. Mofat se odbranio jednim snaznim direktom i urodjenici su bili uvereni da ce zbog toga na mestu ostati mrtav. Indijanci su smatrali velikom privilegijom da budu ugrozeni od aspiranata za Shamanstvo, bolje reci, to su nekada smatrali, sada ocekuju kompenzaciju za svoje ucesce u ceremoniji. Posle kratkog vremena, Dzoni se pojavio, namrsten ali smiren. Njegovog besnila kao da nije ni bilo. Sluzilo se vino od borovnice, slatko ali jako. Zadnji deo ove predstve je bio prilicno zabavan. Dva indijanca, potpuno pokrivena perjem izasli su u centar kruga da podele megdan. Mada je podeljeno dosta udaraca ubrzo mi je postalo jasno da je glavni cilj da sto vise ocerupaju jedan drugog. Posto bi zahvatili nesto perja oni bi ga obavezno bacili u vis. Zatim je izmedju njih uleteo onaj sa maskom orla, udario ih obojicu i pobegao. Oba pernata borca su pala na tlo. Tada se orao okrenuo prema medvedu i dvojici vukova. Sva trojica su klekla i molila za milost. Orao je odigrao zatim solo igru, ocigledno ratnickog karaktera. Neposredno posle toga, Horn i ja smo napustili obredni sator mada su se bubnjevi culi sve do zalaska sunca. Sutradan, Dzon cicete je poklonio svojim domacinima razne stvari u vrednosti od hiljadu dolara: od maramica preko cebadi do konja za poglavicu. Da bi pokazao svoju indiferentnost prema zemaljskim dobrima on je polomio i zapalio svoj lepi i veliki kanu (vredan najmanje 200 dolara)." Dr Valkem navodi slican obred, odrzan mnogo godina ranije i mnogo brutalniji. O tome je cuo od trgovca koji je posetio rusku stanicu u Sitki. Posto su ga ljubazno ugostili, ruski sef ga je poveo da vidi ceremoniju inicijacije. Trgovac je bio zapanjen sa kakvom je bestijalnoscu buduci Shaman otkidao meso sa prisutnim indijancem. Uvezali su ga i podigli uvis, koristeci uze i kuku od riblje kosti. Iz njega je liptila krv a rane su bile ogromne. Za sve to vreme aspirant nije ispustao ni glasa; Shamani obuceni u kostime zveri, sa maskama na licu, isli su ispod i oko njega boduci ga kopljima odozdo. Krv je doslovice bila svuda. Jasno je da je takva Shamanska ceremonija bila zamisljena kao zaplasivanje saplemenika i povecanje misterioznosti zvanja. Opisi ovih obreda, ma kako besmisleno izgledali, lako se mogu svatiti kao odraz visokog polozaja koga su Shamani oduvek imali u plemenskom indijanskom drustvu.


LEPOTA SPIRITUALNE KRIZE
U renesansi magijskih, okultnih i misticnih ucenja neobican fenomen dogodio se krajem sezdesetih i pocetkom sedamdesetih godina ovog veka. samanizam, najstariji religijsko- magijski i isceliteljski sistem vaskrsao je na cuvenom kalifornijskom univeriteta UCLA. Mladi antropolog, koji je pisao pod imenom Karlos Kastaneda, objavio je zanimljiv prikaz svog visegodisnjeg izucavanja samanizma uz meksickog samana Don Huana. Posle izuzetnog prijema koji je njegov prvi rad doziveo kod citalacke publike, Kastaneda je objavio niz knjiga koje su od njega nacinile kultnu figuru sedamdesetih godina. Kastaneda je opisao Don Huana kao narodnog mudraca obdarenog magijskim mocima, skladno povezanog ne samo sa zivotom tokom ovog sveta, vec i paralelno postavljenih svetova u koje on po volji stupa. Da li je Don Huan postojao, ili ga je Kastaneda izmislio, kako tvrde neki njegovi kriticari na osnovu detaljne analize svake recenice njegovih tekstova - nije od velikog znacaja. Bilo da su Kastanedine knjige produkt zive uobrazilje pisca koji se igrom slucaja nije iskazao u Borhesovskoj fantastici, ili su to nestandardna, kreativna i nadahnuta istrazivanja koja pomeraju i potresaju znanja i remete spokojstvo akademskih antropologa, presudice vreme. Za nas je vazno da su one na citalacku publiku delovale jace nego sva dotada objavljena antropoloska literatura. Progovarajuci kroz njih Don Huan je, premda ga osim Kastanede niko nije video, postao jedan od istaknutih gurua Zapada. Kastanedinom uspehu i slavi Don Huana umnogome su doprineli Timoti Idri, zacetnik psihodelicnog pokreta i Dzon Lili, istrazivac paralelnih univerzuma. Premda je poznat uglavnom po koriscenju droga, Liri je uz njih koristio i spiritualne tehnike koje su dokazale svoju vrednost u misticnim tradicijama Istoka i Zapada.

Njegov cilje je bio da prakticarima omoguci sistematizovan pristup izmenjenim stanjem svesti. Jer Liri je insistirao da svako ko se poduhvati putovanja u unutarnje svetove mora da ima putokaze i oznake koje govore dokle je dosao. Njegova verzija “Tibetanske knjige mrtvih" predstavlja znacajan doprinos kontrolisanom istrazivanju svesti (premda neki smatraju da je to skrnavljenje jednog klasicnog teksta), jer omogucava nove uvide u prirodu misticne spoznaje i, na osnovu upoznavanja sa poslesmrtnim stanjem svesti, nov siri pristup zivotu. Neurofiziolog i psihoanaliticar Dzon Lili, dao je svojim izucavanjem culnog lisavanja (senzore deprivacije), mozda jos veci doprinos dzivljavanju samanizma. U svojoj knjizi “Centar ciklona", razvio je ideju razlicitih nivoa nesvesnog, cak razlicitih, istovremeno postojecih, svetova, u koje posebno istreniran covek moze da prodre po svojoj volji i na kontrolisan nacin. Sadrzaj tih unutrasnjih svetova kod pojedinca zavisi od programa koje su u njih usadile kulture u kojima zive, ali podaci govore da iste nivoe dosezu ljudi koji zive u razlicitim, uzajamno veoma udaljenim kulturama. Polaznu osnovu Lilijevih istrazivanja cine nalazi moderne fizike i filozofije da struktura mentalnog aparata igra veliku ulogu u percepciji stvarnosti, tako da covek koliko opaza realnost, toliko je i stvara. Lili je ovu ideju razvio dalje. On utvrdjuje da postoji nekoliko jednako valjanih i jednako realnih, ali i korenito razlicitih slika sveta: moglo bi se reci - vise razlicitih slika sveta: moglo bi se reci - vise razlicitih univerzuma. sta ce covek proceniti kao normalno, a sta paralelno, zavisi od toga koju sliku sveta koristi u tom trenuku, u kojem je vise postojecih univerzuma funkcionise.

Pri tome su njegova iskustva ogranicena samo njegovom imaginacijom. Timoti Liri, Kastaneda i Dzon Lili su privukli veliki broj sledbenika, jer je u njihovim radovima doslo do ukrstanja sistematicnog i misticnog, a te dve orijentacije bile su ranije, osim u Arika sistemu, jasno odredjene. Oni su sitematski opisali pristup izmenjenim stanjima svesti koje svaki intelektualac radoznao i dovoljno drzovit covek moze sam da iskusi. Drevno samansko ucenje smatrali su u okviru novih znanja i omogucili potpunije razumevanje psihoemocionalnih procesa koji se odvijaju u samanu. Verovatno je najjednostavniju definiciju samanizma deo Mirca Eliade: samanizam je tehnika ekstaze. Ali je ta definicija i preuska, jer samanizam nije samo tehnika, vec i magijsko-religiozni i terapeutski sistem. Takodje tim imenom ne mozemo nazvati bilo koji ekstaticki trans i ne moze se svaki zanesenjak koji je takvo stanje doziveo smatrati samanom. saman je specijalista za trans u kojem njegova dusa napusta telo i uzdize se u nebeske ili se spusta u donje svetove. U skladu sa Lilijevim saznanjima, saman prodire u razlicite dimenzije svog multikosmosa nesvesnih energija i maginacije. Cilj takvih podzemno-nebeskih hodocasca je isceljenje clana zajednice, sticanje znanja o buducim dogadjajima ili obezbedjenje naklonosti bogova. Upadljiva je slicnost u izboru kandidata za samane i njihovom treningu od Latinske Amerike, preko Afrike do Arktika. Obicno takve osobe vec u detinjstvu postaju svesne da su predodredjene za samanski poziv na osnovu svog ponasanja, vizije i snova. To su licnosti koje bi psiholozi nazvali labilnim - imaju nagle nastupe placa i depresije koji se smenjuju sa stanjima usicenja: dozivljavaju cudne vizije i cuju glasove.

Ovakve predispozicije za samane navele su neke psihijatre, lisene osnovnih znanja o samanizmu, na neosnovan zakljucak da je to jedan vid ispoljenja sizofrenije. Zbog postojanja takvih netacnih uverenja valja istaci da je emocionala nestabilnost samo prvi stadij u razvoju samana, na osnovu kojeg on biva odabran za trening, a on je tako naporan da ga nijedana sizofrena ili sizoidna osoba ne bi mogla da podnese. Odlike licnosti koje mozemo nazvati preduslovom za samane primetne su kod mnogih magicara, medija ili kultnih lidera. Prosvetljen covek ili mag neuobicajene strukture licnosti, koji boravi na granici realnog i snovidjenog sveta i nudi inicijativu u svoje misteriozno znanje nije nista novo, vec vuce korene iz vremena samog nastanka religije. Ponasanje samana i nacina na koji se ispoljavaju njihove sposobnosti otkriva da su oni mozda bili psihicki nestabilni na pocetku svoje spiritualne Odiseje, ali da su potom sasvim sigurno izleceni i da su zdraviji i jaci od svoje okoline. saman, pise Mirca Eliade, zapocinje svoj novi, istinski zivot spiritualnom krizom kojoj ne manjka ni tragicne velicine, ni lepote. On sa krizom doista zapocinje, ali iz nje izlazi kao profesionalni mag-iscelitelj, koji svoje sposobnosti i svoja dusevna stanja drzi pod cvrstom kontrolom. Takav rasplet dogadjaja - uspesan prolaz kroz dusevnu krizu buduceg samana - omogucavaju tradicijom provereni metodi obucavanja i ucitelji koji neofite pripremaju u licnom kontaktu za prolaz kroz iskljucenje. Tradicionalna znanja poticu od onih koji su u prethodnim generacijama putovali istom spiritualnom Stazom, ostavili usmene opise stadija na tome put i utvrdili nacine ponasanja prema fenomenima sa kojima se putnik susrece.

Pod nadzorom saman - ucitelja segrt ce savladati tradicionalne tehnike ekstaze, naucice imena duhova, samansku mitologiju i tajni jezik simbola. Ponekad ce inicijacija i deo ucenja biti primljeni direktno od duhova i stanja transa. Tokom obuke i saznanja saman ce iskusiti bolesti i strahove, emocionalne patnje i smrt (na simbolican, ali strasan nacin) a potom vaskrsenje. On ne samo da poznaje patnju vec i mogucnost njenog prevazilazenja. Stoga je njihovo licno iskustvo, a ne znanje iz knjiga, osnova sa koje on deluje u svojoj sredini. Njegov trans nije izolovan akt povlacenja poremecenog pojedinca od drustva, vec iskustvo prenosenja onostranih energija i spoznaja radi dobrobiti drugih ljudi i svog spiritualnog razvoja. samanizam prevasodno razvija i stavlja pod kontrolu instiktivnu komponentu ljudskog bica, jer se ne moze biti efikasan saman bez dobre psihofizicke integracije. Izvodeci svoje rituale saman mora biti u stanju da se na ko
_________________
She's In Love With Herself,She Likes The Dark,
On Her Milk White Neck The Devil's Mark...

[Nilaya_Vamp]

Izvodeci svoje rituale saman mora biti u stanju da se na kontrolisan nacin raspadne, a potom reintegrise. samanski rituali nisu mocni sami po sebi, vec oni imaju toliko moci koliko osoba koja ih izvodi, stoga saman mora da radi na sebi. To samana cini i zrtvom i zrtvenikom nedokucive tajne zivota, koje nekad prebiva u utrobi zemaljskoj, a nekad u nebeskom bezmerju. saman je prevasodno isceljitelj. To je razlog zasto su neki Kastanedini kriticari poricali samansku prirodu Don Huana, jer na hiljadu i nekoliko stotina stranica Kastanedinih knjiga niko nikoga nije izlecio. Ali ako je osnova samanova uloga u zajednici lecenje, on ne cini samo to. Elijade je u pravu kad kaze: “... saman je iscelitelj koliko i carobnjak, za njega se veruje da leci kao i ostali iscelitelji, ali i da izvodi cuda fakirske vrste, kao svi carobnjaci, primitivni ili moderni. No izvan toga on moze biti svestenik, mistik ili pesnik." Da bi saman mogao da obavlja svoju funkciju, lecenje, mora biti u stanju da opsti sa duhovima preminulih ljudi i duhovima prirode.

U odnosu sa njima on preuzima ulogu koju u spiritistickim seansama imaju mediji. saman stupa u stanje transa u svojoj zamracenoj kolibi ili satoru, pri cemu njegov glas biva izmenjen, jer ga koriste duhovi umrlih da bi kroz njega preneli svoje poruke, a katkad produkuje i druge fizicke fenomene. On prima savete dobrih duhova, a zle duhove koji u telu bolesnika izazivaju bolest ili opsednutost, isteruje odgovarajucim egzorcijzmom. Stanje izmenjene svesti kroz koja saman dobija pristup u natfizicke svetove mogu se izazvati i halucinogenim sredstvima, ali je Elijade u pravu kad istice da primena droge za izazivanje transa oznacava da je zapoceo proces opadanja znanja u tom samanskom sistemu. Stupajuci u kontakt sa duhovima da bi nasao leka za svoje klijente, ili kad trazi savet nebeskih inteligencija saman mora da otkloni kontrolu svesne instance svoje licnosti. Tada je budna svest elimisana, a slike i emocije su aktivirane na drugim ravnima svesti. Probudjeni sadrzaji poticu iz religije, mitologije i pogleda na svet grupe u kojoj saman zivi. saman igra, peva, skace, govori, saopstava poruke u stanju transa, a potom se budi iz njega. Razbudjen, on se ne seca sta se u transu desavalo. Lomel, jedan od istaknutih istrazivaca fenomena samanizma, pronicljivo uvidja sta se u ovakvim procesima dogadja: “Ako se zov da se postane saman moze opisati kao vrsta samoizlecenja od prolongirane psihoze, samansko ulazenje u ekstatican trans i izlazenje iz njega jeste ponavljanje tog isceliteljskog procesa". Taj proces je koliko terapeutski, toliko i misticni, jer, premda je dinamican tako da izaziva veliko praznjenje energije, on ima slicnost sa vrhunskim iskustvom Abrahama Maslova, i to je kratkotrajno stanje Apsolutnosti bica, samodovoljnosti, sveukupnosti i kosmicke milosti. Posle inicijacije saman u drustvu dobija sasvim odredjenu ulogu. Njegova ekstaticka sposobnost cini ga posrednikom izmedju neba i zemlje, izmedju ovozemaljskog nivoa svesti i visih planova. Ispred kolibe azijskih samana obicno se nalazi drvo, na koje se on u stanju transa penje.

On veruje, a sa njim i njegova okolina, da mu je telo na drvetu a dusa u nadzemaljskim svetovima. saman tada glasno saopstava okolini sta spoznaje u kontaktu sa bozanstvom, a na samom vrhu on opsti sa Najvisim Bogom. Ovaj motiv je cest i u mitologiji, u misticnim iskustvima i religioznoj konverzaciji. samansko misljenje i delanje neodvojivo je od primordijalnih religijskih predstava o suncu, mesecu, vatri, vodi, drvecu i stenama kao o zivim bicima ciji jezik on razume kao sto razume i jezik zivotinja. Recnik mu je mnogo bogatiji od ljudi njegove okoline i on je cuvar plemenskih obicaja, mitova i legendi. U ceremonijama njegova odeca i instrument igraju vaznu ulogu. Koristi se najcesce bubnjem, a potom lukom, strelom i slemom koji je cesto ukrasen perjem kao simbol leta ka nebesima. Kod eskimskih samana, duh koji ih inicira u skrivena znanja zove se Angakok i saman ga dozivljava kao misterioznu svetlost u telu i glavi, kao blestavu vatru koja mu omogucava da vidi u mraku i nadaleko, jer posle inicijacije on moze da vidi zatvorenih ociju, kroz brda i u dubini zemlje, a takodje sagledava buduce dogadjaje. Ovakva iskustva dovode do potpune transformacije samana, a moguce je da neke komponente samanskog ekstatickog iskustva cine osnovu nastanka svih religija. Koji su razlozi ponovnog javljanja samanizma, njegovog vaskrsenja iz davno pokopane proslosti? Otkud novi, takozvani urbani samanizam, ciji su sledbenici i popularizatori vecinom obrazovane i intelektualno radoznale osobe? Iscudjavanje psihologa i sociologa i njihovo navodjenje neubedljivih razloga rezultat je nedovoljnog poznavanja vremenske dimenzije religioznih ideja. Naucni pregaoci starog kova ne mogu u ovoj oblasti napraviti vredan pomak dogod se ne oslobode netacne pretpostavke da sve sto postoji ima svoju razvojnu istoriju, dok ne svate da su religiozne ideje konacno za ljudsko bice i da ih on posle dugotrajnog potiskivanja u nesvesno, iznova otkriva uvek kad se pred njim pojavi pitanje smisla zivota.

Otud u vremenima kao sto je nase, kad se takva pitanja izostreno namecu, izranjaju samanski sistem iz okeana nesvesnog. Dosadasnje naucne discipline u svom pristupu religioznosti, pa i samanizmu, imale su pogresnu osnovu jer su se, tragajuci za objasnjenjima ogranicile na svakodnevnu ili opipljivu realnost. A kako je Kastaneda uocio i citaocima jasno preneo, samanski pogled na svet formira se na osnovu odvojene realnosti, koju Hopi Indijanci nazivaju mocno ono. To je za samane svet neuoblicene, nesazrele i jos neispoljene sustine, koji postoji nasuprot i uporedo sazrele, formirane i opredmecene realnosti. Kad saman, koji je posrednik izmedju te dve realnosti, saopstava svoje vizije, njegova misticna prica je govor o onome sto je s one strane ociglednog, a sto je od sustinskog znacaja za svet i sudbinu coveka u tom svetu. Njegovo kazivanje uoblicuje i iskazuje nasu slutnju da iza i iznad pojavne stvarnosti postoji jos jedna, znacajnija stvarnost koja obuhvata onu prvu. Ona nam prica o cudu preobrazaja svakodnevne stvarnosti u nesvakidasnju i svetu. Odvojena realnost postoji ispod i iznad horizontalne ravni svakodnevnog sveta i ona se moze dosegnuti kroz vertikalnu osu koja prolazi kroz samana. U tim muklim, arhajskim sferama istorijsko i linerano vreme se povlaci pred vanvremenskim dimenzijama u kojima se sve odigrava u jednovremenom prostoru. Vreme odvojene realnosti, kad se sagleda i objektivno meri, moze da pripada dalekoj proslosti, ali za coveka koji ga dozivljava to je sadasnjost ovog trenutka. To je svet sacinjen od bica i cistih energija, nasuprot realnog
sveta Ega i opipljivih objekata. Ta razlika takodje su uzrok teskoca u prenosenju iskustva odvojene realnosti ovamo bez preinacenja i razaranja njenih sustinskih oblika, jer jezik kojim se sluzimo pripada svetu Ega i izgradjen je na razlikama izmedju objekata.

Tu osobinu iskustva druge realnosti izrazava saman Crni Jelen ovim recima: “Dok sam tamo stajao, video sam vise nego sto mogu reci i svatio vise nego sto sam video. Jer ja sam sagledavao na sveti nacin oblike svih stvari koje postoje u duhu i oblik svih oblika, jer oni zive zajedno kao jedno bice". Nacin na koji samani resavaju problem neizgovorljivosti i neopisivnosti ovih iskustava jeste koriscenje simbolickog jezika, koji preko alegorija aludira na tesnu vezu coveka i njegovih dozivljaja, a to su reci koje govore o krvnom srodstvu medju njima, a cesto i o njihovoj istovetnosti. U drugom slucaju neretko se radi o direktnom iskustvu Istine, koje je implicitni cilj svih religioznih sistema, takodje i samanizma. Na takav nacin Crni Jelen opisuje svoje iskustvo u kojem se, kroz ekstaticki trans, susreo sa Duhom Zemlje: “Ja sam piljio u njega, jer mi se cinilo da ga odnekud znam, i dok sam ga gledao, on se postepeno menjao, jer se vracao u mladost i kad je postao decak, spoznao sam da je on bio ja". Ovakva iskustva namecu samanu posredan nacin istrazivanja koji predstavlja most izmedju onostranog i bezvremenog, s jedne strane i ovostranog i ovovremenog s druge. Pored koriscenja alegorija, mitova i legendi, koristi se i cantanje ili zapevanje. Reci pesme ne daju jasan opis dogadjaja, jer su arhaicne ili na jeziku koji saman i njegova okolina ne govore. Sve sto se tako saopstava ima naboj svetlosti i uzvisenosti, koje su srazmerne dubini spoja samana sa svejednoscu. Ali iskustva ove vrste nemaju trajnu vrednost ukoliko saman nije u stanju da ih prizemlji u svakidasnji svet i tu cuva kao rajsku pticu u kavezu. Kao sredstvo prizemljenja obicno sluzi neki predmet koji je bio u kontaktu sa samanom za vreme dozivljaja, na primer kamen koji je tada dodirivao. To takodje moze da bude simbol dozivljenog stanja - ako je u viziji sagledao orla, saman nosi u kosi orlovo pero ili crta orla na svome bubnju. Kakve je vrednosti za coveka danas praktikovanje i odgonetanje magijskih, pa prema tome i samanskih obreda?

Ubedjenje je sledbenika samanskih ucenja da je ono od sudbonosnog znacaja, jer okretanje ledja simbolickoj praosnovi naseg postojanja dovodi do pogubnog otudjenja od sebe samog, od drugih ljudskih bica. Suncev Medved, glavni saman plemena Medveda, koji vodi poslednjih godina petodnevne i sedmodnevne seminare uceci americke i evropske intelektualce samanskim tehnikama stavlja naglasak na ekologiju, na razvijanje odnosa pema Zemlji kao Majci svih bica. Premda ne koristi izraz “Ego", Suncev Medved uci da je upravo to nas glavni neprijatelj, cija je sustinska odluka da nas odvaja od drugih bica i prirode. Izolacija coveka je put u sigurnu smrt. “Jedini nacin da prezivimo u ovo vreme je da otvorimo svoje srce", kaze on. “Ako nastavimo sa izolacijom, unisticemo i sebe i druge". Neuobicajeno za autenticne samane, Suncev Medved je napisao i objavio knjigu u kojoj je izlozio svoje ucenje (Staza moci). U predgovoru te knjige njegova ucenica Vabun pise: “Lecenje Suncanog Medveda zasnovano je na ucenjima mnogih plemena, a ipak je sire i univerzalnije nego bilo koji od posebnih nacina kojima on poucava ljude. Njegovo isceliteljstvo dolazi od Tvorca i Majke Zemlje, kroz njegove snove i vizije. On se ne vezuje ni za jednu posebno tradiciju, niti ritual, vec sazima sve sto je naucio u lecenju koje je zaista sveprozimajuce". Drugi deo njegove medicine je komunikacija. Suncev Medved veruje u prorocanstvo mnogih Indijanaca, koji kazu da je ovo vreme ciscenja Majke Zemlje: vreme kad ce Zemlja odbaciti sve otrovne oblike tehnologije i nacine zivota koji su zasnovani na zabludi da su ljudi odvojeni od ostalog sveta". Interesovanje za samanizam, prema misljenju Dzoane Halifaks, javilo se zbog toga sto on nudi istovremeno lecenje i individue i drustva.

Postalo je jasno, kaze on, da je individualni, drustveni i ekoloski poremecaji predstavljaju pretnju ne samo nasoj kulturi, vec i egzisteniciji svih zivih bica. Ekstaticka i vizionarska iskustva samana, kao i prakticni metodi njihovog dostizanja nude, prema uverenju nemalog broja upucenih ljudi, kljuc opste reintegracije, a samansko stajaliste i pogled na svet daje tacku oslonca za uskladjenje nasih sadasnjih poremecenih odnosa sa Majkom Zemljom. samanski pogled na svet je holisticki: individua je sagledana kao integralni deo drustva, a ljudsko drustvo kao deo citave prirode. U vecini samanskih ucenja priroda je unutar Velikog Duha, a kod nekih je Veliki Duh obuhvacen Velikom Staramajkom (Prostorom), koja se svata kao prvobitna praznina koja poradja sve stvari i pojave. samane odlikuje misticki pogled na svet u tradiciji Perenijalne Filozofije, cija je karakteristika duhovno jedinstvo koje je u osnovi svih postojecih oblika pri cemu se oni dozivljavaju kao medjuzavisni", pise Dzoana Halifaks. Antropologe koji izucavaju samanizam iznenadila je velika podudarnost dozivljaja inicijacije sirom sveta. Ta iskustva ne samo da su medjusobno slicna kod samana koji zive u razlicitim delovima sveta, vec imaju mnoge zajednicke elemente sa misticnim iskustvima drugih tradicija, kao sto su prolazenje kroz stanje smrti i vaskrsenje, mitski model patnje i pobede heroja, ozarenje kod starogrckih misterija, poslesmrtna putovanja tibetanskih lama, iskustva izazvana primenom psihodelickih droga i mnoga druga. Podudarnost tih razlicito izazvanih iskustava negovestava zajednicku strukturu i zajednicke procese koji se odigravaju u unutrasnjem kosmosu ljudskog bica. Iskustva samana, jogija i zen-prakticara ukazuju da su sadrzaji psihe koji se srecu u izmedjenim stanjima svesti sveprisutni.

Dubinska analiza njihovih dozivljaja vodi nas ka snu, ali takvo traganje i nema kraj, jer misticni kosmos kao deo ima duplo, ili viseslojno dno. Ipak, takva analiza omogucava potpunije razumevanje psiholoskih, parapsiholoskih i vrhunskih iskustava svesti. Neki istrazivaci uocili su posebno veliku slicnost samanskih iskustava sa iskustvima budisticke tradicije. To se naravno ne odnosi na sve struje unutar budizma, jer medju njima postoje znacajne razlike. Na primer, vizionarska iskustva kojima samani pridaju veliki znacaj ignorisu se u zenu, jer se smatraju smetnjama na Stazi istine, ali se cene u tibetanskom i koreanskom budizmu i detaljno se opisuju. Takodje se, kao sto smo pomenuli, u nekim samanistickim skolama naglasava da je izvor svega postojeceg Staramajka Prostor, a budizam uci da je Apsolutna Praznina sustina svega postojeceg. Arhajski plemenski samanizam odgovarao je ljudima koji su ziveli u kulturama plemenske tradicije. Ljudima savremenog zapadnog drustva potrebna je ova samanska sinteza koja odgovara izmenjenim okolnostima. I ta sinteza je, zahvaljujuci medjuprozimanju razlicitih kultura, upravo u procesu nastajanja. U njoj se preplicu kljucni elementi filozofije Majke Zemlje, u kojoj su naglasene instiktivne energije, sa nebeskom filozofijom kao sto je budizam, koja naglasak stavlja na dusu. Medjutim, sasvim je moguce da ta sinteza nije nista novo, vec da je ona oduvek postojala u vizijama duboko prosvetljenih ljudi koji su videli dalje i prodornije od ostalih. Na takav zakljucak moze da nas navodi govor koji je poglavica Siatl odrzao pred americkim Kongresom jos davne 1854. godine u kome je rekao: “Beli covek se ponasa prema svojoj Majci Zemlji i svom Bratu Nebu kao prema stvarima koje moze da kupi, proda ili pljacka kao ovce ili perle. Njegova pohlepa ce upropastiti Zemlju i pretvorice je u pustinju". “Vi morate nauciti svoju decu da je tle pod njihovim nogama pepeo njihovih dedova. Da bi postovali Zemlju recite im da je natopljena njihovom rodbinom. Naucite svoju decu da je Zemlja nasa Majka. sto god da se desi Zemlji, desice se sinovima zemlje. Ako ljudi pljuju na tle oni pljuju na sebe!" “Mi znamo, Zemlja ne pripada ljudima, ljudi pripadaju Zemlji. Sve stvari su povezane kao krv koja vezuje jednu porodicu..." “covek nije izatkao mrezu zivota, on je prosto jedna nit u njoj. sta god da ucini mrezi, on cini to samom sebi".

DREVNI NACINI LECENJA SIJUKSA I LAKOTA
Mnogo je nijansi razlicitih ucenja u americkoj indijanskoj medicini. Takozvana medicina wheel - kolo medicine - ustvari je mandala koja sadrzi sedam smerova i cini prirodjeni red svega stvorenog na svim nivoima kreacije. I samo je covecje telo jedno takvo kolo - jedna mandala. Ono sadrzi svoje unutrasnje smerove koji nam odasilju svoje poruke. Dr Levis Mehl, profesor prirode medicine na Stanfordskom univerzitetu u Kaliforniji, ujedno je lekar Shamanske holisticke medicine u Centru za oporavak od bolesti u San Francisku, izvestava o gotovo cudesnim ozdravljenjima u slucajevima kad se primenjuje Shamanske metode isceljivanja u kombinaciji sa naucnim, zapadnom medicinom. Mehl veruje da je Shamanizam delotvoran zato sto priznaje u svom sistemu delovanja Svetoga - pod cim podrazumeva i divljenje za sire sisteme i energije koje ustvari, upravljaju nasim zivotom. Americki individualizam, smatra Mehl, potkopao je tu ideju o svetosti, jer svoju filozofiju temelji na iluziji da je svako gospodar vlastite sudbine i zivota. U Shamanskoj tradiciji, medjutim, postovati sveto znaci priznati da nismo mi vladari, da ne upravljamo celinom vlastitog zivota, nego da nas siri sistem energije nose ovamo-onamo.
Shaman postuje te sire sisteme, postuje njihovu svetost i smer kretanja, te deluje u skladu s pravilima tog energetskog sistema. Mehl zatim definise dobru medicinu kao onu koja je delotvorna", a u svojoj vlastitoj praksi upotrebljava kombinaciju zapadnjacke medicine, Shamanskih rituala, molitvi i prica za lecenje najrazlicitijih bolesti, od Epstein-Barova sindroma do raka. On, medjutim, uvek naglasava da cak i u tzv. cudesnim isceljivanjima pacijent uvek dozivljava neku vrstu #smrti". cak je i malo ozdravljenje smrt nekog proslog nacina postojanja, jer je bilo potrebno da nesto umre kako bi pacijent mogao preziveti - objasnjava Mehl. - Bolesnik ponekad mora promeniti posao, napustiti porodicu, promeniti osecanja ili ubiti neki prosli nacin postojanja, neku svoju naviku. U Shamanistickom iscelivanju uvek je, dakle, potrebna ta mala smrt. Ako je bolest, medjutim, snazna, potrebna je velika smrt i tada ce pacijent umreti". Na svojim seminarima sirom sveta dr Levis Mehl poucava kako prepoznati otih sedam smerova ljudskog tela i razumeti njihove poruke. Kako sam potice iz plemena severnoamerickih Indijanaca, u svom radu kombinuje metode koje je naucio od svoje bake Indijanke iz plemena ceroki i Lakota s Apalcijanskih planina u Kentakiju, SAD, sa spoznajama zapadne zvanicne medicine.

Odgajen sam u tradiciji Indijanaca Lakota i Sijuksa - objasnjava Mehl - Te zato propagiram njihov sistem koji se ponesto razlikuje od sistema drugih severnoamerickih plemena, iako su osnovni principi isti". Nekad, dakle, u stara vremena pre nego sto su ljudi postojali na svetu, samo su Vetar i njihova cetiri sina ziveli na Zemlji. Pravaca jos nije bilo. Nije bilo ni godisnjih doba. Nije bilo ni godina. Obavljajuci pripreme za dolazak ljudi, Stvoritelj je poslao Vupia, Duha lepote, da obavesti Vetar kako je vreme da njihovi sinovi utvrde cetiri smera i odrede godisnja doba. cetvorica brace primila su naredjenje i dala se na delo. Uputili su se na stazu koja vodi ivicama sveta, kako bi mogli stvoriti cetiri strane sveta. Eja, drugi sin, uputio se na zapad koji je ujedno i prvi pravac. Pritom se morao suociti sa svojim vlastitim strahovima, a to je ucinio tako sto je zatrazio razgovor sa snaznim Vakinjanom, Duhom grmljavine i munja. Tako i covek, ako se zeli suociti sa svojim strahovima, treba to da obavi u zapadnom pravcu. Zapad upravlja desnim delom tela, ukljucuje i jetru, zuc, tanko ulazno crevo i desni bubreg. Jetra funkcionise slicno Bicu grmljavine - ona cisti telo od otrova bas kao sto Vakinjan cisti svet od prljavstine. Stoga se obicno manifestuje u desnoj strani tela. Na jednom Mehlovu seminaru jedna je zena menatlno usla u desnu stranu svog tela i tamo se odjednom suocila s velikom zmijom. Uspela je da ostane pribrana i da pogleda duboko u zmijine prelepe oci. U medjuvremenu je i njen strah splasnuo, te je zena svatila da joj je zmija dosla pomoci kako bi mogla da se suoci sa svojom majkom i raspravi stare sukobe iz detinjstva. Majka joj je bila posebno zlocesta i cesto ju je mucila ni zbog cega.
Zmija se sada savijala oko tih slika nepobitnih uzrujavanja, dok se slika mrzovoljne zloceste matere nije sasvim razbila i izbledela. Sever je dom Jate, prvorodjenog sina Tatea. Sve cega se Jata dotakne smesta se ohladi, ali u toj hladnoci lezi mudrost. Jata vlada glavom, ukljucujuci oci, nos, usta i usi. Boja Eje je crna: Jatina boja je crvena. U glavi nalazimo mudrost, hrabrost i snagu. Jedan ucesnik seminara otkrio je u svojoj glavi velikog orla. Orao ga je poneo visoko u stratosferu kao bi covek mogao ceniti njegovu mudrost. A tada se orao obrusio u njegovo srce, kako bi povezao logiku s ljubavlju. Kad udjemo u Jatinu postojbinu (onaj koji okrece ledja Viu, Suncu) pred nama ce se naci nasa zivotinja mudrosti. Tako mozemo svatiti prepreke nasoj vlastitoj snazi i hrabrosti i kako one deluju na nase telo. Inapa zivi na istoku i odredjuje taj pravac. Kao sto Eja vlada desnom stranom, Inapa vlada levom. Pod Inapu spadaju slezina, zeludac, limfa, levi bubreg i silazni deo creva. Inapina je zuta boja (poput spektofotometricke boje za hranu i biljke koje odrzavaju slezinu, zeludac i limfu). U inapinu vlast spadaju budnost i prosvetljenje. Na jednom je seminaru ucesnica susrela hermelina na svojoj levoj strani. Hermelin se savio oko nje, a zatim je preneo u prizor gde je ta zena bila napustena i bez ikakve vaznosti. Hermelin je svojim neznim krznom obrisao njene suze i umiljavao se oko nje. Odlucili su da odsad uvek budu prijatelji i da je hemrelin prati u svim teskim vremenima kako ne bi prolivala suze. Okaga je juzni vetar. Okaga se ozenio s Vupi, Duhom lepote. Vupi se posle pokazala ljudima kao prelepa zena koja im je donela svetu lulu. Ucila je ljude kako da se mole Skanu, Stvoritelju, tako da im on uslisi molitvu. Kad je nestala iz njihova logora, ljudi su samo videli belo tele bivola. Zbog toga Vupi cesto zovu jos i zena belo bivolje tele. Okaga vlada predelima pelvisa. Okaga vlada reproduktivnim organima i donjim delom debelog creva. Njegova boja je bela, a u njegovoj su vlasti ljubav i poverenje.

Na jugu ucimo kako treba voleti sebe. Kad volimo sebe, mozemo voleti i druge ljude. Ako na nasem jugu naidjemo na unutrasnje prepreke, ne mozemo davati ni primati ljubav. Nemamo poverenja ni u druge ni u sebe. Jedna ucesnica koja je u predelu pelvisa imala teskoce susrela je misa, jednu od tradicionalnih zivotinja, koje pripadaju jugu - Mis joj je rekao da mora rovati po skrivenim mestima i bolnnim predelima, jer su njene uobicajene ceste prohodne. Mis joj je prizvao u svest prizor koji pokazuje kako ju je iskoristio u detinjstvu bliski rodjak, brat njene majke. Ona je tu uspomenu unistila u svom secanju, jer se bojala da o tome govori. Mis joj je pomogao da odstrani tu prepreku koju je podigla prema ljubavi iz straha da je neko ponovo seksualno ne zloupotrebi. Tada joj je mis obecao da ce ocistiti predele zahvacene endometriosom u njenom pelvisu. Skan vlada nebom. Skan je takodje i Vakan Tanka, sto doslovno znaci #najveca dubina" ili #velika tajna". Boja neba je plava, a ona vlada nasim rukama i ramenima. Nasim rukama pokusavamo dosegnuti nebo i pruzamo ih prema Stvoritelju. @ena koja je imala teskoca s ramenima susrela je u sebi ruzicastog pelikana. Bila je to snazna ptica s velikim ramenima. Uleteo je krilima u njene otvorene ruke. Njegove pernate ruke srele su njene i dale joj snagu da u mracne predele ramena unese vise svetlosti. Pelikan ju je naucio kako da prestane nositi toliki teret na ramenima i svu odgovornost. #Podigni ih u vis - rekao je pelikan - i Stvoritelj ce s njim preuzeti tvoj teret. Tada te ramena vise nece boleti". Noge su u smeru zemlje cija je boja zelena. O Zemlji govorimo kao o Velikoj majci svoga zivota. Jedna je ucesnica seminara susrela u sebi crnog medveda kao svoju zivotinju Zemlje. Medved je imao lagano zakrivljene noge i stajao je na njima cvrsto na zemlji. Prizor se odvijao negde u jednoj od mracnih evropskih suma kojima gospodare medvedi. Taj je medved stigao iz istocnih krajeva Evrope kako bi ucesnicu podsetio na njene pretke i nasledstvo. #Tvoji su bili jako vezani za zemlju - rekao je medved - i ta veza sa Zemljom lezi u tvojim genima. Moras se osloniti na svoje poreklo i tradiciju kako bi se iscelila". zena je, inace, patila od hronicnih bolova u nogama. Sedmi je smer pravac svih nasih veza i nema svoje boje. U telu ga nosi nase srce.

Jedan je covek na seminaru rekao da ima oduvek nepravilan rad srca, da ono nepravilno udara. zeleo se susresti sa svojom zivotinjom srca. I odjednom se nasao u toploj vodi. Priblizila mu se velika zelena riba kako bi s njim razgovarala. Riba mu je otkrila mnoge nelagodnosti i ruzne stvari koje su mu se zbivale u detinjstvu i koje su prouzrokovale njegove teskoce. Doznao je da njegova majka nikad nije zelela sina vec kcerku. Iz bolnice ga je donela kuci u ruzicastim pelenama i pustala mu da raste kosa jer je htela imati devojcicu. On je znao da je tako ali je te uspomene iz najranijeg detinjstva namerno zakopao duboko u nesvesno. Medjutim, one su mu prouzrokovale patnje u predelu srca. A tim je istovremeno onemogucio dotok drugim vaznim informacijama u zivotu. Riba ga je odvela do obale gde ga je cekao prekrasni jelen. Jelen ga poveo u sumski proplanak pun mira i tisine, na kojem je mirno paslo stado. “To je gaj prepun harmonije i takvih veza medju bicima kakva su nuzna na svetu - objasnio mu je jelen. - Prouci prvo ono sto ti je riba pokazala, a zatim sredi svoje veze kao sto su sredjene veze u nasem stadu, pa ces ozdraviti svoje srce". Uz pomoc terapeuta na seminaru taj je covek uspeo da otkloni svoje teskoce na nekoliko seansi koje su posle usledile. zivotinje u medicinskom sistemu severnoamerickih Indijanaca, u ovom slucaju Lakota i Sijuksa, mozemo posmatrati kao totemske stupove ili smerove, a mozemo ih uporediti sa sedam cakri ili sedam energetskih sredista neseg tela. Ako imamo vece teskoce, mozemo u mislima okupiti vece od sedam zivotinja kako bi nam ono pomoglo da se oslobodimo teskoca. Jedan od najpoznatijih zivotnih psihologa dr Stanislav Grof i njegova supruga Kristina razvili su novu psihoterapetusku metodu koju nazivaju holotropskom terapijom, a u koju su, medju ostalim, ukljuceni rad s elementima smrti i ponovnog rodjenja, dakle iskustva i termina koji su sastavni deo Shamanistickih inicijacija. Potom dovode pacijente u promenjena stanja svesti, koristeci se pritom Shamanovim bubnjem, a ne drogom - opojnim sredstvima - koja polako u najavangardnijim oblicima psihoterapije postaje zastarela i sve vise psihoterapeuta potpuno odbacije upotrebu narkotika. cini se da je savremena medicina napravila potpuni krug i usmerila se na istrazivanja i primenu sve donedavno preziranih tehnika i metoda, koje su se srecom sacuvale u tzv. primitivnim plemanima i folkloristickim obicajima nekadasnjih gospodara Amerike - crvenokozaca.
_________________
She's In Love With Herself,She Likes The Dark,
On Her Milk White Neck The Devil's Mark...

[Nilaya_Vamp]

INDIJANSKA HIPNOZA
Ovaj tip vodjene vizualizacije pocetak je svakog isceliteljskog postupka ovog savremenog Shamana, i po njegovim recima zapravo je odredjena vrsta hipnoze. - Medju ciroki i Lakota indijancima obolela se osoba preko takvih prica, odnosno vizualizacije, uvede u stanje transa. Mi to zovemo “Uspavan tako da sanja kao da je budan". Da to naucim pomogli su mi upravo oni trenuci provedeni sa prababom. Kada sam sasvim usao u to, svatio sam da je nalik onome sto moderna medicina zove hipnoza. Medjutim, dok moderni psihijatri pacijenta polegnu na kauc i hipnotiziraju ga tako da udje u hipnoticki trans, mi to cinimo puno lezernije.
Osoba, naime, ne zna da je u transu jer je svega svesna i potpuno budna, pa ipak povezana sa svojom podsvescu i nesvesnim. U klasicnoj hipnozi lekar ce, na primer, u radu sa obolelim od karcinoma nastojati da kod njega razvije sliku kako se bolesne stanice medjusobno napajaju. Mi cemo, uz pomoc indijanske hipnoze, nastojati da budemo puno vise u skladu sa prirodom i uveriti pacijenta da sve stanice njegovog tela (mislimo na celije, pre svega) zele ziveti u sretnom skladu bez potrebe da medjusobno najavljuju rat. Na taj nacin izaziva se promena na celoj licnosti, tako da je to sasvim nova osoba koja ce nastojati podstaknuti sve svoje potencijale. U radu sa pacijentom vazno je racunati na celovitost njegovog bica, dakle i na najsitnije faktore koji na njega mogu uticati, kao sto su israna, okolina, napetost, emocije, navike, verovanja, porodicna situacija, drustvo, religija itd. Od svih faktora ipak je najvaznije verovanje. Najjace deluje ono u sta ljudi veruju ma koliko to objektivno izgledalo neverovatno.

Zato su jako vazne price i njihivo duhovno znacenje jer vode onome u sta covek veruje. Samo ovom tehnikom od svih slucajeva bolesti karcinoma koje sam imao, sedamdeset posto je izleceno ili se stanje poboljsalo - objasnio je dr Mehl princip rada vizualizacije kao hipnoze. Tehnikom, Uspavana tako kao da je budna dr Mehl je bitno pomogao jednoj zeni hronicno bolesnoj od secerne bolesti. U njoj je ona saznala zasto je svoju bolest upotrebljavala da se oduzi svojim roditeljima koji su je tokom detinjstva bespostedno opterecivali. svatila je da ju je dozvala kao sredstvo kojim ce nad njima preuzeti kontrolu. Mogla je zaboraviti insulin ili pojesti puno secera, sto je njih jako potresalo. Kada je otkrila stvarni uzrok bolesti, mogla je preci u dublje nivoe procesa (samoiscelivanja).

Premda se, pored tehnika indijanskih urodjenika, sluzi i metodima konvencionalne medicine primenjivim u okvirima Shamanskog isceljivanja, ovaj indijanski doktor smatra da je za svako lecenje najvaznija intuicija, unutrasnje vidjenje i iscelitelja i pacijenta. Mnogi ljudi intuiciju smatraju necim sto dolazi iz njih samih. Ja je razumem kao nesto sto mi je dato. Moje Vise Ja, ili Duh, ili kako god to zelite zvati, u komunikaciji je sa drugim osobama i pokazuje mi sta je pogresno i sta bi trebalo ciniti. sto vise pacijent govori, sto se vise unosi u nasu zajednicku pricu, to sam vise na oba nivoa, svesnom i nesvesnom. No, zato je potrebno puno vere. A bez intuicije, bez tog kontakta sa unutrasnjim glasom koji postoji u svakom coveku, nema verovanja. Taj kontakt mi postizemo putem prica. A bolest kod vecine ljudi i nije nista drugo do gubljenje kontakta sa vlastitim Duhom. Drugim recima, oni su izgubili sposobnost individualnog uvida. I kada se razbole, pokusavaju to resiti racionalnim prosudjivanjem. Nazalost, to je pogresno; razum nije za to stvoren - objasnio je dr Luis Mehl, naslednik Shamana i lekara koji se koristi holistickom metodom.

BELI SHAMAN
Godine 1834. Vilijam Frejzer Tolmi je poslat u Vankuver (Kanada). Zahvaljujuci njegovom dnevniku poznato nam je mnogo iz medicinske istorije i ne samo to, njegov je dnevnik neka vrsta istorije. Tolmi je studirao u Glazgovu da bi posle dve godine napustio Univerzitet. Ne postoji ni zapis ni diploma koji bi govorili da je zavrsio Medicinski fakultet, pa ipak je kao doktor potpisao ugovor sa Bej kompanijom i poslat u tvrdjavu Vankuvera, na reci Kolumbija. Opisuje putovanje kroz Sendvic ostrva kao uzasno i u trajanju od osam meseci. Stigavsi u oblast Vankuvera Tolmi zatice tesku situaciju, neuhranjenost, razdrazljivost i razne bolesti, pre svega venericne. Brzo se za njega cuje nasiroko pa ga, kad je stigao u tvrdjavu Mek Laftin posecuje grupa Indijanaca s ranama na rukama. To je zaintrigiralo Tomija i to ne samo iz medicinskih razloga jer su u pitanju bile rane od ujeda. Prica je bila vezana za Vakasa, mocnog poglavicu obliznjeg indijanskog plemena. On je verovatno bio i saman, jer se govorilo da moze da isceli i da radi ostale stvari koje saman zna. ziveo je sam i tvrdilo se da jede samo ljudsko meso.
S vremena na vreme, ili kao posebnu cast, njegovi saplemenici mu nude svoje misice. To su upravo bile one rane koje su Tolmiju pokazali - njegova pomoc je ustvari bila nepotrebna, rane su bile natopljene smesom od trave i smole i cvrsto uvezane korom od kedra - i koje su lepo zarasle. Na zalost, bilo je evidentno da odgrizeni delovi ruke nece biti lako ili nece biti nikako popunjeni. Kao nastavak te price, Tolmi pise da je uskoro potom Vakas poceo da povraca krv. Posto mu se to desavalo nekoliko dana, poslao je svoju zenu belom vracu za pomoc. To je bilo upravo vreme kad je Tolmi svatao okolinu u kojoj se nalazi. Odbio je da leci Indijance, svativsi da, ukoliko mu pacijent umre, postoji mogucnost da neko od rodjaka dodje i ubije njega u znak osvete. Vakas se, ko zna kako, izvukao iz tog problema sam. Prestao je da jede bilo kakvo meso i postao je Duh koji hoda. Kad je jednog dana sisao da poseti Tolmija vec je postao legenda. Tolmi je pomislio da Vakas zeli da nesto od njega nauci, ali je ispalo drugacije. Posle punih sedamnaest godina, Vakas je dosao da zahvali za svoj zivot.

Bio je uveren da ga je Tolmi izlecio na daljinu i dugo, dugo nije znao kako da zahvali. Konacno je resio da mu se oduzi tako sto ce mu poveriti njegovu licnu samansku tajnu, mada on nije saman. Dao mu je saku smole, objasnio gde moze da nadje borove i kako se ta smola kupi. Smola se zvakala, oblagala oko rana i stavljala na trbuh kod unutrasnjih bolesti. Kad nema nikakvog leka, ili kad je u pitanju nepoznata bolest, onda se upotrebljava ta magicna smola. Ponekad se mogu dodati neke trave (slez i kopriva), mahovina i kedrova kora. saman nije hteo ni da sedne ni da se pocasti - samo se duboko naklonio i otisao. Tolmi je, koliko je to mogao, proucio tu smolu i utvrdio da je potpuno bezvedna. Medjutim, u svom dnevniku se vidi da je Tolmi i te kako svatio lekciju. Doslovice je napisao da je, pogotovu kad su u pitanju Indijanci posebnog nivoa, u lecenju primenjivao pepermint narocito kad je malo ili nimalo znao o bolesti ili lecenju. To je bio nevini placebo koji je mogao, uz pomoc vere obolelog, napraviti cudo a nimalo mu ne naskoditi. Mada to nije indirektno napisao ocigledno je prihvatio princip starog samana. Pa ipak, Tolmi sve vise prihvata urodjenicki nacin lecenja, mada mozda i potpuno nesvesno.

Pre susreta sa Vakasom, 24. juna 1837. i cudotvornom smolom, salje pismo nekom Semi Bleku u Okanganu. “saljem ti paket lekova, kad osetis bol uzmi 30 kapljica u vodi i uzimaj to tri ili cetiri puta dnevno - kao i ove tonik pilule koje su slicne onima prosle godine. Pored ovih lekova savetujem ti i poseban rezim zivota - ustani sat ili dva pre dorucka i ako je vreme lepo hodaj oko pet kilometara u lakom koraku. Jedanput ili dvaputa dnevno uprilici brza koracanja na krace razdaljine i obavezno ranije legni. Koristi samo onu hranu koja ti odgovara stomaku; isprobaj obroke - digni sa stola dok si jos gladan". U dnevniku, on navodi punu istoriju bolesti. Sem je ocigledno bio tezak ciras i imao je i drugih problema. Laksativne pilule su bile prave - indijski recept - a tonik pilule su bile mentoli omotani secerom (verovatno su bile slatke) dok su kapljice za bol bile obicna izvorska voda (i nicim lekovita, prema sopstvenom priznanju). Malo placebo efekta, malo pravih umirenja i besprekorni rezim zivota i israne prikazuje Tolmija u najboljem lekarskom svetlu. Da nije zazirao od Vakasa ali i od drugih mocnih Indijanaca, ko zna sta bi jos naucio. Pominjanje Tolmija ipak ima siru svrhu - da dokaze kako samanizam moze biti medicina svih, pa cak i belih ljudi.
Samanizam ne predstavlja religiju samu po sebi iako u sebi poseduje cvrstu veru u elemente prafilozofije. Njegovo naslanjanje na izvornu prirodu iznova ukazuje na vise slojeve duha i prozimanje paralelnih makro i mikro kosmosa. cistoca i elementarna iskrenost deluje sama po sebi, kao kakav gigantski placebo efekat. Uloga samana danas samo prividno bledi. Njihovu ulogu preuzimaju vesto maskirani strucnjaci iz raznih oblasti. Poput iskonske magije oni se provlace kroz bezmerne prostore granicnih podrucja nauke, nadajuci se vesto trazenim odgovorima. Meni se ponekad cini da samani te odgovore odavno znaju. Danasnji samani kao da nisu kadri da svate kako su odgovori toliko jadnostavni. Stvoritelj je to tako zamislio. Ljudi su zivot ucinili komplikovanim.
_________________
She's In Love With Herself,She Likes The Dark,
On Her Milk White Neck The Devil's Mark...

[BornFromPAin]

ajde blago meni daj mi link sa kog si sve to iskopirala ?
ako nije problem..
t.j linkove..
_________________
Udavite poslednjeg svestenika Crevima poslednjeg kralja !!!

[Nilaya_Vamp]

www.shaman.co.yu
_________________
She's In Love With Herself,She Likes The Dark,
On Her Milk White Neck The Devil's Mark...

[Gwydion]

Iskreno, Dr Vuk nije bas relevantan za ovu pricu tako da je link, na zalost, od onih koji se mogu preporucuti. Nego, jes ibila u BGD i jesi kupila nekijeh knjiga?

[Popivoda]

[Gwydion]

Bice da je ovaj drugi...

[Popivoda]

Dobro, svaka �ast Dr. Vuku. Bolje on nego nevladin sektor.
_________________
... oplemeniteljka kućnih situacija...

[Nilaya_Vamp]

Sto pitas Gwy?
_________________
She's In Love With Herself,She Likes The Dark,
On Her Milk White Neck The Devil's Mark...

[Gwydion]

Prepodobni Otac Gwydion je bio puno vino iz podruma sremskokarlovacke patrijarsije pa j enesto bio pobrkao sa drugim nikom. Izvini najlepsa od svih vampirica ...

[Popivoda]

[BornFromPAin]

[BornFromPAin]

[Nilaya_Vamp]

Kasljuc...kashljuc...
_________________
She's In Love With Herself,She Likes The Dark,
On Her Milk White Neck The Devil's Mark...